Podstaknuta člankom „Mit o zelenom talasu na zrenjaninskom putu” osetila sam potrebu da, bez pretenzija ka novinarskom poslu, opišem kako izgleda svakodnevni problem stanovnika leve obale Dunava koji se, koristeći bilo koji vid prevoza, uputi ka nekom od delova grada Beograda.
Izdvojite minut vašeg vremena i odgledjte ovaj video, ne može da vam škodi što znači da koristi.
Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte. Veslam tuda , evo već četvrt veka, i dobro znam kakav je to nacionalni park u srcu grada. Tu žive vidra, divlja mačka, tu žive divlje svinje! Nepotpuni spisak ptica dunavskog forlanda
Stanovnici naselja na levoj obali Dunava upoznati su sa stanjima u kojima se nalaze zgrade lokalnih institucija ali stanje u kome se nalazi ogranak Osnovne škole „Olga Petrov“ u Kovilovu zaista je sramotno.
Svima nama koji živimo u velikom gradu ponekad je svega preko glave. Buka, žurba, stres, previše ljudi, nečist vazduh i mnoge druge stvari koje život u gradu nosi sa sobom. Ukoliko želite da pobegnete od svega toga na jedan dan, to možete svega par kilometara od svoje kuće! Samo je potrebno slobodno vreme, povoljna prognoza
Voziti bicikl sam ili ne? Šta ako mi se nešto desi nasred puta? Šta ako ne budem mogao da izdržim?
Kad nas je juče sugrađanka Brankica tagovala na galeriji koju je sastavila i tekstu koji je napisala otkrili smo priču koju smo podelili sa vama. Jučerašnja priča je nju pogodila kao i mnoge sugrađane jer ju je pročitalo više od 4.000 ljudi, dok se u komentarima kojih ima preko 180 samo potvrđuje slično mišljenje svih
Ovo je priča bivše Borčanke, sada Dorćolke, koju je juče objavio „Telegraf“ i koju vam u celosti prenosimo bez ikakvih izmena. BOLJE DA ŽIVIM U PODRUMU U CENTRU NEGO U VILI NA PERIFERIJI: Da li se slažete s ovom urbanom Beograđankom? – Muka mi je bilo od života u predgrađu. Brat me stalno zavitlava kako
Ovo je jedna predivna i veoma dirljiva priča koji je sa nama podelila nastavnica Milka Đoković a mi želimo da je podelimo sa vama.
Kiša koja pada sada već preko 48 sati napravila je haos u pojedinim naseljima na levoj obali Dunava u Beogradu, a naši sugrađani i čitaoci blog/portala LOBI poslali su nam slike vrtića, ulica i dvorišta u Krnjači i prilaze stanovima u Centru II u Borči. Centar II pod vodom / Foto: Dragan Stojković Kod restorana „Petrović“
Stihovi nezaboravnog romana Evgenije Onjegin, Aleksandra Puškina kada mlada zaljubljena Tatjana piše pismo uobrazenom Moskovljaninu gde iskazuje rečima svoje emocije, podsetiše me na izgubljeni značaj pisma.
Ah… Detinjstvo… Divno, bezbrižno vreme, definitivno neponovljivo. Budućnost pripada onima koji se najduže i najdalje sećaju svoje prošlosti, a moje detinjstvo je trenutno moja jedina prošlost i sećam ga se sa nostalgičnim osmehom na licu.
Unutar društva i porodice postoji izrazit pritisak da se žene prilagode stereotipnim ulogama ženskog pola, kako u društvenom tako i u privatnom životu.
Pitanje nezaposlenosti mladih se nameće kao jedna od krucijalnih tema za Srbiju, odnosno „Šta to beše zapošljavanje u Srbiji“?
Osećaj sreće je relativni doživljaj, prisutan u nama ili svuda oko nas, ali često kao nevidljivi odsjaj. Svaki čovek teži do dobije ono što želi i da u tome uživa.