Verovali ili ne, na današnji dan pre 40 godina počelo je emitovanje serije „Salaš u Malom Ritu“ jedne od najboljih i najvoljenijih jugoslovenskih TV serija svih vremena…
Kako je domaća štampa propratila snimanje serije u Ovči
Decembar 1973: U okolini Beograda, u selu Ovči, nedavno je počelo snimanje serije „Salaš u Malom ritu“ prema istoimenom romanu Arsena Diklića, koji je istovremeno i pisac scenarija.
Serija će imati 13 epizoda i uz već poodmaklu realizaciju „Petorice otpisanih“ ona je za sada najveći poduhvat Filmske redakcije TV-Beograd.
Koproducenti su CFS „Košutnjak“ i „Neoplanta“ iz Novog Sada, a rezultat ovog zamašnog posla ne treba da bude samo TV serija, već i dugometražni igrani film za koji se najavljuje da će biti jedan od učesnika sledećeg pulskog festivala.
„Salaš u Malom ritu“ Arsena Diklića bio je proglašen 1953. godine najboljim dečjim romanom sa tematikom iz NOB. Diklić je pisao scenarija za više igranih filmova („Rodopolje“, „Marš na Drinu“), a jedan je i od scenarista „Užičke republike“.
„Salaš u Malom Ritu“ je njegov prvi angažman na Beogradskoj televiziji. Ne krije zadovoljstvo što je posle pet godina čekanja snimanje
najzad počelo.
Direktor RTB na terenu: Milan Vukos (levo) u razgovoru sa građanima Ovče (foto: RTV revija)
U ratnom košmaru
Diklić nam je rekao – Ne žalim zbog odugovlačenja jer sam dobio reditelja kojeg sam priželjkivao – Branka Bauera, a takođe i snimatelja Branka Blažinu. Njih dvojica su radili film po mom delu „Ne okreći se sine“ i mislim da smo se kao ekipa već uigrali.
Istaknutom zagrebačkom režiseru Branku Baueru čiji filmovi „Licem u lice“ „Prekobrojna“ i „Ne okreći se sine“ predstavljaju značajne domete naše kinematografije, ova serija je, takođe, prvenac na Beogradskoj televiziji.
Posle petogodišnje pauze (radio je samo dve dokumentarne serije) „Salaš u Malom ritu“ je prvi krupan Bauerov zadatak, ali iskusni profesionalac nimalo ne strepi: – Nemam tremu pred publikom, a ni pred takozvanom kritikom, jer ovo je izuzetno dobar tekst, a s druge strane imam poverenje u sebe.
Serija, kao i film „Salaš u Malom ritu“, ima donekle sličnosti sa filmom „Ne okreći se sine“. U oba slučaja to je ratna priča, ali rat nije u prvom planu, već ljudski odnosi poneseni i oblikovani ratnim vihorom.
„Salaš u Malom ritu“ nosi antiratnu poruku, jer dečkić, junak priče Milan Maljević, iako je bio suočen sa borbom i učestvovao u njoj, vraća se igračkama, ostavlja pušku, postaje ono što zapravo i jeste – dete.
Iza snimatelja serije Branka Blažine ostalo je dvadeset igranih filmova, a prošle godine njemu je pripala Zlatna arena za fotografiju u Kljakovićevom ostvarenju „Kužiš stari moj“. Televizijski gledaoci ga pamte kao snimatelja izuzetno uspele serije „Naše malo misto“.
Arsen Diklić u Ovči, decembra 1973. godine (foto: RTV revija)
Dva dobra drugara
Glavnu ličnost „Salaša u Malom ritu“, Milana Maljevića, igra trinaestogodišnji Slavko Štimac koga je publika već upoznala i zavolela kao junaka Gluščevićevog filma „Vuk samotnjak“.
Za dečaka iz Like (živi u selu Perušići) Slobodan Perović, koji igra jednu od glavnih uloga u seriji kaže „Dečko je neverovatan. Sa decom je veoma teško raditi, to znam iz iskustva, ali sa Slavkom je to prava pesma. On i ne zna da glumi. Pred kamerom je isto toliko prirodan kao i u životu“.
Milanovog saborca i filmskog druga Rašu tumači Svetislav Goncić iz Beograda, učenik Osnovne škole „Banović Strahinja“. Svetislav, takođe, ima nešto glumačkog iskustva: igrao je sa Pavlom Minčićem u seriji „Ringe, ringe Paja“, a bio je i jedno od Čkaljine dece u „Kamiondžijama“.
U „Salašu“ nikada zajedno u istom kadru, ali ovom prilikom poziraju za buduće gledaoce TV serije: Svetislav Goncić, Milan Srdoč, Cica Perović i Slavko Štimac, pod budnim okom reditelja Branka Bauera (foto: RTV revija)
Dečaci su i van vidokruga kamere veliki drugovi.
Kada smo ih upitali čime će se baviti kada odrastu, solidarno su u jedan glas odgovorili:
– Bićemo glumci!
U seriji još igraju Milan Srdoč, Milutin Butković, Mira Peić, Mića Tomić, a učestvuju i članovi dečje Dramske grupe RTB. Kostime radi Zagorka Stojanović, a o scenografiji se brine Vlasta Gavrik.
Napisala: Jasmina Lekić, obrada: Yugopapir (RTV revija, decembar 1973.)
Izvor: Yugopapir
Nije u Ovči nego u Omoljici, na slici je stara škola u Omoljici, naspram nje je kuća u kojoj je uvek stanovao sa porodicom seoski pop. Popova kuća je u filmu kafana sa terasom u kojoj Pavle Vujisić služi Šiceru pivo.
Informišite se pre nego napišete članak.
Niko ne kaže da nije snimano u Omoljici, ali snimanje je bilo i u Ovči. Imate gostovanje Štimca i Goncića u kojem i potvrdili da su snimali u Ovči, ali i drugim mestima u Banatu. Tako da se vi informišite pre nego što komentarišete!
Ma sta lupetas bre, u Ovci nema 5min serije, cela prica je u Omoljici i Omoljackom ataru. Sramota je da se to ime sela nespomene, ucestvovalo pola sela kao statisti, svi ih ugoscavali tokom snimanja… Kakva bre Ovca…
Ovo je lokalni portal koji se bavi temama iz naselja sa leve obale, stoga pisemo samo o njima. Ovo nije istorija filma.
Da, prvi deo serije Salas u Malom Ritu snimljen je u Omoljici, ali drugi deo serije Zimovanje u Jakobsfeldu sniman je u Ovci i na drugim lokacijama … Zemun, Ivanovo, neka mesta u Sremu … itd.
Realizacija filma je pochela snimanjem Zimovanja u Jakobsfeldu (Ovcha, Ivanovo, Zemun). U Omoljici i Tarashu sniman je Salash u Malom Ritu.
Snimanje filma je pochelo snimanjem Zimovanja u Jakosfeldu u Ovchi, Zemunu i josh nekim mestima u Sremu i Banatu, u jesen i zimu 1973/74. godine.
Drugi deo filma, Salash u Malom Ritu, sniman je u Omoljici, Ivanovu i Tarashu, tj. u Banatu, u leto 1974. godine.