Jovana I.
Svima nama koji živimo u velikom gradu ponekad je svega preko glave. Buka, žurba, stres, previše ljudi, nečist vazduh i mnoge druge stvari koje život u gradu nosi sa sobom. Ukoliko želite da pobegnete od svega toga na jedan dan, to možete svega par kilometara od svoje kuće! Samo je potrebno slobodno vreme, povoljna prognoza vremena i vaša dobra volja.
U prošlom članku sam sa vama podelio rutu koja je zahtevna samo zbog toga što morate učestvovati u saobraćaju solidnog intenziteta. Razlika u kilometraži između ove i prethodne rute kao što vidite, nije velika ali u ruti koja sledi pritisak je mnogo manji jer su saobraćajnice manjeg prometa tako da možete voziti znatno opuštenije.
Važno je napomenuti da je ova ruta kombinacija asfaltnih i letnjih puteva pa ukloliko se opredelite za nju, veoma je bitno da prethodna tri-četiri dana nije padala kiša kako ne biste završili u blatu do kolena.
Borča-Ovča-Jabučki Rit-Glogonjski Rit-Padinska Skela-Kovilovo-Crvenka-Borča
Dužina puta: 52,9 km
Prosečna brzina: 18,3 km/h
Vreme: 2 h 53 min
Poželjno je koristiti neku aplikaciju za slučaj da se izgubite ali u svakom slučaju, aplikacije na android telefonima su odlične zato što mere tačno koliko ste kilometara prešli, za koje vreme, koliko kalorija ste potrošili, koliki vam je uspon i sl. Ja koristim aplikaciju „Strava” ali dobra je i „Runtastic” koja nije samo za trčanje, već za razne druge vidove sporta.
Petak, 4. septembar. Osvanuo je lep i sunčan dan. Doručkujem, pijem kafu i obavljam svoje uobičajene jutarnje obaveze. Prema prognozi vremena, sledi pogoršanje tako da brzo donosim odluku da krenem u vožnju i da iskoristim taj divan letnji dan. Odlučio sam se za jednu dobro utabanu stazu sa finom kilometražom a ne tako daleku od kuće.
Brzo spremam ranac, zagrevam se i sedam na bicikl. Krećem se ulicama Borče ka raskršću Borča-Ovča. Moje prvo odredište jeste naselje Ovča.
Do tamo nema mnogo da se vozi – oko šest kilometara. Možete voziti trotoarom ukoliko vam nije svejedno da vozite zajedno sa automobilima, kamionima i autobusima. Međutim, uz Ovčanski put se vozi kroz naseljenu oblast tako da ukoliko se opredelite za trotoar, vodite računa o brojnim pešacima a i komadićima stakla kojih ima najčešće pored kontejnera. Trotoar je u prilično dobrom stanju.
Neposredno pred Ovču nailazi se na preusmerenje puta dužine svega stotinu metara pa tu morate voziti putem ukoliko ste se opredelili za trotoar. Preusmerenje je postavljeno zbog radova na izgradnji puta Pupinov most-Kovilovo-Pančevački put.
Posle toga ubrzo se dolazi u Ovču. Ukoliko niste ranije imali prilike da je posetite, slobodno prođite ulicama ovog simpatičnog naselja. Evo jedne slike na samom ulazu u naselje:
Kao što vidite na iscrtanoj mapi, iz Ovče sam napravio jednu pravu liniju ka dole i istom se vratio u naselje. To sam uradio da bih otišao do okretnice autobusa 105 i 105L, odnosno železničke stanice „Ovča”, kako bih sipao sveže vode kod železničke stanice gde se užurbano vrše radovi na modernizaciji stanice.
Vraćam se u Ovču i odlazim na drugi kraj naselja kako bih se preusmerio na letnji put koji će me odvesti do Jabučkog Rita koji je moje sledeće odredište.
Letnji put je tako dobro utaban i širok da je vožnja po njemu veoma glatka a osećaj maltene kao da vozim po asfaltu. To je, naravno, posledica veoma toplog i sušnog leta.
Ovde se prvi put isklučujete iz civilizacije. Tišinu i mir remete samo nemirne ptice i šum kukuruza na laganom vetru. Sve se žuti, leto je polako na izmaku i uvodi nas u sledeće godišnje doba. Jedino nebo svojim plavetnilom udara kontrast dominantnoj žutoj boji kukuruza i suncokreta.
Evo i par sličica letnjeg puta o kome pričam. Ovča je već daleko iza mene:
U jednom trenutku nepregledna polja će na kratko preseći kanal koji prelazite mostićem. Posle mostića sledi mali odmor za noge jer sledi kratka nizbrdica. J Letnjim putem se vozi oko tri kilometra.
Uskoro će vam u vidik upasti Jabučki Rit.
Da ne pomislimo da je jesen uveliko počela, u blizini Jabučkog Rita pojaviće se pojas drveća, koji unosi zelenilo u kadar:
Najpre se prolazi kroz farmu PKB-a, gde se ponovo dolazi na asfaltni put, a ubrzo zatim i u Jabučki Rit.
Put će vas dovesti na okretnicu autobusa 106. Ovde je nekada bila prodavnica, valjda još uvek radi pa ukoliko vam je opao šećer ili ste ostali bez vode, ovde se možete snabdeti.
Idem dalje, još mnogo kilometara je predamnom. Sada se vozi asfaltom, Jabučkim putem. Sledeće odredište je Glogonsjki Rit.
Evo i par fotografija na prvom kilometru po izlasku iz Jabučkog Rita:
Usput me je prestigao đački autobus. Đaci mi veselo mašu a evo i 106 koja mi dolazi u susret.
Nebo više nije čisto plavo, počinje dnevni razvoj oblačnosti, bezopasan za sada, koji dodatno ulepšava pejzaž.
Jabučki put nije prometan. Možete opušteno voziti ovuda, međutim, retki automobili prolaze velikom brzinom pa ipak savetujem da vozite ivicom puta. Ovde je toliko mirno i tiho da ćete čuti samo svoj dah i zvuk guma o asfalt. Krajolik izgleda nestvarno, kao na slikama sa internet. Put je prav kao strela, polja i šumarci svuda oko vas.
Nakon otprilike sedam kilometara stiže se u Glogonjski Rit.
Ulazim u naselje da uhvatim malo hlada. Ovde se, takođe, možete snabdeti ukoliko vam nešto treba ili zamoliti nekoga da vam sipa vodu.
Za stidljive – nema potrebe da vam bude glupo da pitate nekoga da vam dopuni flašice vode. To će zaista svako učiniti.
Evo i jedne slike na samom ulazu u Glogonjski Rit:
Elem, ovde me je prestigla 106 koju sam uslikao na gore okačenoj slici. 🙂
Nastavljam Jabučkim putem, prolazim kroz jedan šumarak i ubrzo dolazim do Zrenjaninskog puta.
Do raskršća Jabučki Rit-Kovilovo prešao sam oko 29 km.
Ovo je trenutak kada treba da donesete odluku da li ćete ići do naselja Padinska Skela i time rutu produžiti za oko osam kilometara. Ako se odlučite za tu opciju, čeka vas vožnja Zrenjaninskim putem do ulaska u Padinsku Skelu. U tom slučaju skrećete desno i vozite oko dva kilometra Zrenjaninskim putem do isključenja za Padinsku Skelu. Ukoliko ne želite da idete u tom pravcu, nastavite pravo ka naselju Kovilovo.
Naravno – veoma pažljivo i oprezno pri uključenju na ili prelasku Zrenjaniskog puta.
Posle par minuta dolazim u Padinsku Skelu:
I još jedan mostić:
Naravno, ovde opet imate mogućnost da se snabdete ukoliko vam je nešto potrebno, Ja idem do česme na kojoj mogu besplatno natočiti vodu, u blizini okretnice autobusa 101 i 109 (crveni kružić na mapi). To je na ulazu u PKB-ve farme.
Dopunjavam flašice vodom, pravim kratku pauzu i upućujem se ka izlazu iz naselja. Idem za naselje Kovilovo. Prolazim pored velikog silosa i nekadašnje šećerane.
I dalje se vozi dobrim asfaltnim putem, naravno uz dobro poznato okruženje – beskrajna polja i nisko rastinje. Prilikom prolaska pored jednog žbuna, iz koga je inače dopirala glasna pesma ptica, iz njega je izletelo čitavo jato! Evo još nečega simpatičnog na tom putu, savršeno poređani stubovi za struju.
A evo i puta između Padinske Skele i Kovilova, takođe slabo prometnog:
Posle vožnje od par kilometara dolazim u naselje Kovilovo. I ovde se, naravno, možete snabdeti u prodavnici ili zamoliti nekoga da vam sipa vode.
Evo jedne slike ulaza u naselje:
Ne ulazim u centar, već se upućujem ka PKB-voj farmi koja me vodi do izlaza iz ovog naselja.
Sve vreme se i dalje vozi asfaltnim putem gotovo bez ikakvog saobraćaja. Sada možete sa leve strane videti grad u daljini a nedaleko od vas saobraćajnicu koja vodi na Pupinov most. Vi ste i dalje u mirnom i tihom okruženju, lepoj prirodi, i na neprometnom putu, Ovako to izgleda:
Uskoro dolazite do takoreći raskršća – pravo se ide na nasip koji štiti od Dunava a levo do napuštene PKB-ve farme kuda se i ja upućujem.
Moram priznati da malo jezivo izgleda ovaj deo. Sve te napuštene štale i objekti… No, dobro, tu nema ničeg strašnog.
Posle ove farme put postaje lošiji – kombinacija asfalta i letnjeg puta. Vrlo brzo stižete ispod Pupinovog mosta gde se ulazi u debelu hladovinu. Ovde se otvara bezbroj opcija i na vama je da birate kako ćete se vratiti do kuće.
Postoje čak tri letnja puta za Crvenku. Na slici put označen strelicama skroz gore vodi vas kroz njive, put u sredini, kojim ja uvek idem, ide podno nasipa i u dobrom je stanju, i treći put, skroz dole, jeste nasipom.
Odavde je prelep pogled na sve strane. Možete se popeti stepenicama na biciklističku stazu i preći most da još malo uživate u prirodi ili se, pak vratiti kući preko nove saobraćajnice, Zbega i Grede. U tom slučaju vozite kao učesnik u saobraćaju. Nema žute trake.
Evo i kako izgleda putić za koji sam se ja opredelio (desno je nasip):
Ubrzo dolazim u naselje Crvenka.
I ovde imate prodavnicu na raspolaganju ili možete nekoga zamoliti da vam sipa vode. Do Borče se odavde veoma brzo dolazi. U pitanju je asfaltni put, takođe ne velikog prometa. Oblaci sve opasnije izgledaju i prave sve više hlada.
Ovo je zaista odlična tura za upoznavanje leve obale Dunava i dobru sportsku aktivnost. Gotovo sva naselja obiđena, bezbroj mostića, kanala, kukurznih i drugih polja, uz dobre i slabo prometne puteve… Zaista uživanje.
Kao što rekoh – bitno je samo da prethodnih dana nije bilo velikih kiša kako biste bez problema koristili letnje puteve a takođe pazite da ne duva vetar jer vam to može dosta otežati vožnju i učiniti je neprijatnom.
Možemo reći da smo srećnici što živimo u dvomilionskom gradu a ovakvu prirodu imamo na dohvat ruke. Iskoristite je dok urbanizacija nije uzela svoje pod ruke.
Do sledeće vožnje,
Miloš Milić.
Odlična ruta!