Leva Obala Beograda Info – LOBI kao HOBI

Nesvakidašnji prizor u 96-ci

u Iz mog ugla... od
Bitolj – Restoran i kafana

Juče, u ponedeljak, 7. septembra, u jednoj liniji koja saobraća levom obalom Dunava odigrala se zanimljiva situacija. Sat je tek prevalio 12 h, autobusi su polako bivali sve puniji zbog podnevnog špica a u maloj, žutoj 96-ci zanimljiv prizor.

Devojka koja se našla baš u tom autobusu osećala je veliku potrebu da ispriča šta se desilo ostalim sugrađanima sa leve obale.

„Zaista sam ostala bez teksta”, počinje ona priču. „Ušla sam u 96 na stanici ‘Sebeška reka’ jer je 95-ca ispred nje bila puna a i ova mala je obećavala da će se napuniti već do ‘BIP-a’.

I tako, vozimo se mi. Od ‘Auto Čačka’ autobus još puniji ali dobro. navikli smo već. Autobus ulazi u stanicu ‘Pakračka’.

Grupa migranata, njih osam, koliko sam ih kasnije izbrojala, stoji na stanici. Pet muškaraca, jedna žena i dvoje dece ne starije od sedam godina, svako sa po velikom torbom na leđima i kesom u ruci a muškarci i sa po nekoliko kesa.

U 95-cu ispred nisu uspeli ući, pretpostavljam da je bila puna, svi se utrkuju da uđu u ‘solaris’. Zbunjenih osam ljudi gleda u mali, žuti autobus i odlučuje da uđe. I tu kreće najlepši deo ove priče…

Vozač strpljivo čeka da oni uđu. Putnici koji su već u autobusu se na trenutak zgledaju a onda kreću da se razmeštaju i prave prostor za ljude sa mnoštvom torbi i kesa. Dvojica muškaraca čak pomažu petorici muškaraca da unesu stvari u, napominjem, već prilično pun autobus.

Nekoliko ljudi istovremeno ustaje kako bi im ustupilo mesto ali muškarci odlučno odbijaju. Jedan momak i devojka uspeju ubediti ženu da sedne i jedno dete se smešta kod nje.

  Kad Kinezi sagrade most traje skoro milenijum i po

Jedna baka prihvata drugo dete uz reči ‘Ja ne mogu da stojim ali ti možeš sesti kod mene’.

Ja nisam svesna da posmatram ceo taj prizor otvorenih usta i raširenih očiju. Ipak, uspevam da se saberem kad pored mene stane jedan od petorice muškaraca sa dvama rančevima na leđima i dve putne torbe u rukama.

Pokušavam ga ubediti, prvo na srpskom a onda na engleskom, da sedne na prazno mesto ali on odlučno odbija uz stidljivo ‘Thank you, thank you’.

Ja izlazim iz autobusa kod MUP-a a njih osmoro nastavlja da se vozi, ko zna gde i kuda a ja još uvek razmišljam o osmehu jedne od devojčica i pogledu u očima tih napaćenih ljudi i čujem slabašno ‘Thank you’ za jednu malu, običnu količinu ljubaznosti i ljudskosti.”

Svaka čast, sugrađani sa leve obale! 😀

  „Ulica otvorenog srca“ u Borči 1. januara 2015.
Povezane teme:

2 komentara

    • Bice tebi lepa prica kad budu poceli n
      da nam odsecaju glave i siluju cerke!!
      Uzas!!
      Slepi kod ociju ne vide da je ovo muslimanska invazija i genocid nad evropljanima!!

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Poslednje iz Iz mog ugla...

Lider i liderstvo u Srbiji

Lider i liderstvo

Ukoliko danas želite da opstanete na tržištu, potrebne su vam ideje. U
Idi na Vrh