Aleksandra A.
Unutar društva i porodice postoji izrazit pritisak da se žene prilagode stereotipnim ulogama ženskog pola, kako u društvenom tako i u privatnom životu. Mentalitet društva nam servira obrazac ponašanja u kojem nas pre svega stavljaju u ulogu majke i domaćice, kojoj je mesto u kući pored muža i dece. Međutim, obaveza je postala i to da žena privređuje i bude uspešna na svim poljima.
Dakle, ma koliko je situirana, nezavisna, uspešna, moderna i popularna, neudata Srpkinja je večita „gubitnica“ koja vuče teret za sobom „Još se nisi udala?“. Tako da, drage moje, „neudatost“ je postala veoma opasna osobina. Da, osobina! Jer kad Vas komšinica identifikuje, najviše se upotrebljava reč neudata, kao nešto što Vas i Vaš karakter može najvernije opisati.
I tako se ja, u realnoj panici i šizofreniji pitam:
Da li je udaja u 21 veku imperativ?
Morate priznati, sve smo mi maštale o bajkovitom princu na belom konju koji dolazi, seče mačem sve prepreke kako bi osvojio svoju ljubu i zadovoljio Majku prirodu.
Ali onda shvatih da smo u deficitu sa prinčevima a u suficitu sa rasnim konjima.
Elem, ljudska civilizacija je u haosu, u kojem se čak ni individue ne snalaze, ali pitanje udaje i dalje ne jenjava. Kriza identiteta, nezrelo društvo, nedostatak morala, pravih vrednosti utiču da se ljudi teško formiraju kao zadovoljne osobe i prepoznaju svoje potrebe. Tako da je traganje za kompatibilnim partnerom ravno traženju igle u plastu sena. Ipak pitanje „Kada ćeš se udati?“ i dalje ostaje i opstaje. To je, očigledno, postalo pitanje koje prati trend „udajem se, jer sam čula da tako treba“, praćen modom zvanom „udaja posle fakulteta“!
Ali, gde ju tu imperativ razvijanja ličnosti?! Jer i posle završenog fakulteta mi još nismo dovoljno upoznali sebe, ko smo mi, šta želimo u životu?! Nemamo vremena da poradimo na svojim manama i vrlinama, da radimo na sebi.
Da, u 21. veku udaja je imperativ! Takav, da skoro pa šokira činjenica da devojke koje su imale energiju i ideje, koje su htele da stvaraju i proživljavaju, na kraju krajeva sve svoje snove svode na jedan jedini. Najviše me ponižava što čak ni u taj san ne ulažu već ga otaljavaju zarad forme i mišljenja drugih. Ponižava me činjenica da su slobodne žene u četrdesetim godinama baba- devojke, a slobodni muškarac u istim godinama najpoželjniji, najseksipilniji neženja!
No, da li je brak kočnica za uspešnu karijeru?
Ova dilema je stara koliko i ona o kokoški i jajetu. Otkad znam za sebe, obasipaju me pričama da ću u životu morati da biram i odlučim šta ću. Naime, kako vreme teče, svaka devojka nekako spontano odabere u životu šta joj više leži: karijera ili brak. Hm, smeta mi ovo “ili”! Jer obrazovana i emancipovana žena može da se izbori sa tim da bude i poslovno uspešna i porodično ostvarena, samo ukoliko pored sebe ima pravog muškarca.
Ni jednu od njih partner niji uslovio : “Biraj, porodica ili karijera”, već se borio paralelno sa nom, kako bi joj, odnosno njima olakšao život i obezbedio finansijsku sigurnost.
Priznajem, nije lako imati i jedno i drugo. U sredinama poput naše, gde stvari nisu baš sistemski uređene, dosta toga se svaljuje na “leđa ”žene. Znači da sve zavisi od ličnosti žene, tj. toga da li ona ima dovojno energije, snage i samopouzdanja.
Dobra vest je da ima sve manje muškaraca koji sebe doživljavaju kao vlasnike i „šefove” svojih partnerki, već imaju razumevanja za njihovu potrebu da se udalje od patrijarhalnog modela porodice. I žena može da postigne “sveto trojstvo”- biti udata, porodično ispunjena i profesionalno zadovoljna!
Da se razumemo, verujem u brak ali ne kao društveno prihvaćenu instituciju, već kao zajednicu dvoje ljudi koji su odlučili da razviju ceo život jedno uz drugo. Međutim, razumem i one koji drugačije razmišljaju. Činjenica je da brak nije recept za sreću, ali može da donese određenu vrstu sigurnosti i stabilnosti. Ja ipak brak neću sklapati onda kada socijalno okruženje smatra da trebam ili misli da trebam. A i vi dobro razmislite pre nego što vam se želja pretvori u srčano oboljenje, pa da se na kraju pitate “Šta mi je sve ovo trebalo”!
