Aleksandra A.
Ljudi će danas biti više nego očajni, hormoni i nervni sistem će se poremetiti, radnici će obavljati svoje poslove sa 50% manje efikasnosti, energije i motivacije tvrdi Svetska zdravstvena organizacija, lekari i psiholozi.
Danas je najdepresivniji dan u godini, dan propraćen kišom, prvi radni dan posle prelaska sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Letnje računanje vremena završilo se u nedelju, 28. oktobra, u tri sata ujutru, kada kazaljke na časovnicima smo pomerili za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru.Tako prestaje letnje računanje vremena u Srbiji, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, koje je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Službeno vreme“ u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja“ dana, jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti“, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
Da li patite od sezonskog afektivnog poremećaja ?
Stručnjaci kažu da su ljudi cele nedelje posle pomeranja kazaljki mrzovoljni i promenljivog raspoloženja.
SZO je ovoj „bolesti“ čak dala i zvanično ime – sezonski afektivni poremećaj, a britanski sindikati su prošle godine uradili studiju koja je potvrdila da su radnici posle vraćanja sata unazad manje produktivni.
„Čitave nedelje od početka zimskog računanja vremena radnici će obavljati svoje poslove sa 50 odsto manje efikasnosti jer im je teško da se naviknu na rane noći, imaju manjak energije i, što je važnije, manjak motivacije. Većina radnika kaže da se oseća tužno, a više od deset odsto njih se tog ponedeljka javi da je bolesno i da neće doći na posao“, pokazala je studija.
Kako preživeti depresivan dan ?
Kratki dani i manjak sunčeve svetlosti utiču na veliki broj ljudi i mnogi počinju da osećaju hronični umor, tugu, anksioznost, nezainteresovanost za bilo kakvu aktivnost, pospanost… Međutim, stručnjaci tvrde da je ovako loše raspoloženje moguće prevazići promenom uobičajenog tempa života.
1. Izađite u šetnju
Odavno se zna da su ljudi koji se više kreću i redovno bave fizičkim aktivnostima psihički stabilniji. Redovnim vežbanjem, pa makar to bila i obična šetnja, podiže se imunitet čime se smanjuje rizik od prehlade i gripa.
2. Svetlost
Ako niste u mogućnosti da tokom dana boravite napolju, gledajte da vam na poslu i u stanu uvek budu popaljene sve sijalice. Dokazano je da svetlost utiče na dobro raspoloženje.
3. Recite “ne” kafi
Kafa i drugi napici s kofeinom mogu pojačati osećaj nervoze. Dobro je piti tople lagane biljne čajeve, poput kamilice i nane.
4. Slušajte muziku
Đuskajući uz omiljene pesme sami sebi ćete odvratiti pažnju sa mračnih misli.
5. S vremena na vreme častite se kolačima
Ishrana bogata ugljenim hidratima podiže nivo serotonina, hormona sreće.
6. Svet u bojama duge
Okružite se šarenilom. Naučnici su utvrdili da tople boje, a posebno narandžasta, mogu uticati na poboljšanje raspoloženja.
7. Bez popodnevne dremke
Iako imate poriv da se po ceo dan izležavate u krevetu, oduprite mu se. Trudite se da svakoga dana, pa čak i vikendom, ustajete i ležete u isto vreme.
I naravno pratite i ostanite uz naš www.lobi-info.rs – Neka lobi bude vaš hobi.
Vaša verna čitateljka A.A.
Odlican tekst ..