Leva Obala Beograda Info – LOBI kao HOBI

Autobus koji (bolje da) nikada nije došao

u Iz našeg ugla... od
Cicak – Rancevi 25%

Da je kojim slučajem autobus firme „Krstić i sin“ preživeo neizbežno bombardovanje kobnog 6. aprila 1941. godine uveren sam da bi stanovnici sa leve obale gledali na tu vožnju sa dobrom dozom zavisti. Možda bi, čak, priželjkivali da makar i on dobije svoju liniju noćnog prevoza.

„Sviće zora u subotu…“

Prastari autobus koji se jedva kreće kaldrmama i poljskim stazama vozi Miško, budućnost firme, mladić još uvek nesazreo mentalno i emocionalno, ali u stanju da vozi 2 kilometra s povezom na očima i još toliko – samo u rikverc. Toliko je predrasuda među putnicima tog autobusa. Kondukter i vlasnik firme koji se ne odvaja od čuture, premladi bračni par, nabeđeni šlager pevač, muzikanti romske pripadnosti, ratni veteran u poseti sinu u armiji, ugledni gospodin Brka, nezgrapni lovac, pop, tuberkulozni bolesnik, dva praseta u kutu… Na kraju, tu je i misteriozna baba u crnom kao simbol smrti koja se već nadvila nad ovim nesrećnim autobusom koji nikako da stigne do svog odredišta.

„Samo preko mene mrtvog!“

Dajte ga odmah! Evo, makar vikendom, može? Čak i takav je bolje nego nikakav, reći će mnogi.

Otkako su Sekretarijat za javni prevoz i GSP ukinuli noćnu liniju 96N, putnici nemaju ni takav tretman.

  Zrenjaninci kumuju mostu Borča - Zemun
Oni makar imaju gde da sednu

Koliko god da su građani leve obale privilegovani činjenicom da i iza ponoći mogu stići na poslednji dnevni autobus linije 95, one kojima smena na poslu još nije gotova ili koji bi da popiju još jedno pivo i produže još malo provod čeka odiseja na putu svome domu.

Ukratko – siromasi ovog kraja ili čekaju da sunce sine ili pokušavaju da se uglave u autobus 101N po tetris principu.

„Bože, hoćemo li stići živi?“

Ukoliko se, pak, zadesite na stajalištu pre skretanja za Pančevački most, čak ni izjava da putujete možda samo jednu stanicu preko mosta vas neće spasiti neizbežne kondukterke koja se između putnika provlači kao Mesi kroz brojnu i stamenu odbranu Junajteda u nameri da vam naplati kartu.

Ako nemate novac, nemojte se iznenaditi ako vam napiše šut-kartu posred vijadukta. Ako kojim slučajem imate u novčaniku samo drugu valutu, računajte na povrat u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu konduktera zvanom ofrlje.

Ako vam se sve ovo desilo vi ste, u stvari, srećan čovek. Mnogima se vrata autobusa zatvaraju ispred nosa, te su osuđeni na još sat vremena čekanja u košavojebini. Njihove oči tužno gledaju u sve one glave načičkane po autobusu sa izgubljenom nadom da će ih lutrija života smestiti bilo gde, samo da uđu.

  Od sutra bez struje Borča, Kotež i Krnjača

Vi ćete jednom nogom stajati prilepljeni uz vrata dok će kraj vas omladinac koji se ranije očigledno veoma dobro proveo prezentirati svoj minuli rad odmah ispod vas. Molićete Boga (ili u koga ili u šta već verujete) samo da vas ne pogodi u nasumičnom šenlučenju direktno iz utrobe.

Kada jednom izađete iz tog i takvog autobusa, firmu „Krstić“ ćete poistovetiti sa Lufthanzom, a borčanske bircuze sa laundž barovima Ibice i kockarnicama Las Vegasa. To možda i nije tako loše, pospešiće se ugostiteljska delatnost na lokalu, ali…

Napadači oteli autobus na liniji 101

„Da se ja pitam…“

Neverovatno je da nadležni previđaju takve činjenice već mesecima. Naselja u kojima živi, da kažemo, sto hiljada ljudi opslužuje jedan noćni „singl“ autobus sa tri do četiri polaska, zavisno od toga dokle idete.

Primera radi, gro noćnih linija saobraća na svakih pola sata i ostvaruje 5 do 6 polazaka (15N, 27N, 32N, 51N, 75N…).

Ukoliko je bilo neophodno ukinuti 96N, onda su sveznajuće glave Sekretarijata morale razmotriti više polazaka linije 101N. Brojače putnika sigurno nisu unajmili da bi dokazano doneli ovakvu odluku, jer da jesu, sigurno bi nas noću čekao barem još jedan autobus, makar i firme „Krstić“.

  ANKETA: Predlog da se izmesti stajalište "Mokri Sebeš"?

Drugo, otkako je pre nekoliko godina sistem noćnog prevoza potpuno prešao u ruke privatnih autoprevoznika, GSP, a potom i Sekretarijat stvar smatraju završenom i ne snose više nikakvu nadležnost, a bogami ni odgovornost za ono što se dešava na ulicama grada između ponoći i jutra.

Noćni prevoz i dalje nije u sklopu Integrisanog tarifnog sistema (ITS), putnici mogu svoje mesečne busplus karte u ovom prevozu koristiti da se počešu iza ušiju ili da vade crno ispod noktiju. Cena je jedinstvena i, priznaćemo, nije rasla prethodnih godina. Ali red je da se tu nešto standardizuje i promeni na bolje, zar ne?

Mi smo, naravno, bombardovali nadležne nekolicinom pitanja, ali iz njihovog bunkera nismo dobili odgovor čak ni posle grejs perioda od nekoliko radnih dana, a i od tada je prošlo dovoljno da se barem udostoje odgovora. Ako moramo da čekamo sat vremena na noćni prevoz, ne moramo da čekamo večnost na odgovor, te konačno delujemo i na ovu temu.

Foto: Ilustracija

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

Poslednje iz Iz našeg ugla...

Idi na Vrh