Bojan K.
Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan kojim se završava zimski post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta domu i porodici.
U Srbiji se Božić vekovima tradicionalno obeležava i predstavlja vrlo važan deo naše tradicije. No, mnogi, gotovo svi, narodni običaji počeli su da se gube u urbanim sredinama gde nema ni ognjišta, ni vatre, ni šume.
Sve je prilagođeno gradskom načinu života. Odlazak u šumu po badnjak, zamenjen je pijacama ispunjenim prazničnom gužvom i, neretko, nervozom. Običaji se više ne prenose s kolena na koleno, što svedoči današnja mladež koja veoma malo zna o hrišćanskim i tradicionalnim običajima koji predstavljaju identitet jednog naroda.
Čuvamo li običaje i tradiciju?
Koliko je čuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka „Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.
U neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, znamo li šta su pravi narodni običaji i vrednosti? Znali ili ne, moramo se složiti sa činjenicom da se duhovni razvoj jednog naroda na najbolji način razume proučavanjem njegovih običaja i kulture. Mi smo narod sa bogatom tradicijom, koji je zbog spleta različitih istorijskih okolnosti bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Zbog toga su mnogi običaji kod Srba izgubljeni ili potisnuti.
No, danas je prisutna je težnja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života. Zato ćemo se ovim člankom podsetiti božićnih običaja i težiti očuvanju istih.
Dobri dome, Božić stiže!
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg, spasitelja sveta. Po Julijanskom kalendaru obeležavaju se 6. i 7. januara Badnji dan i Božić. Činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva, ukrasila je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima.
Prema verovanju, svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan zajednički cilj – umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu! Neka nam se rađaju zdrava deca! Neka nam rađaju žito i lozica! Neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“
Nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje – narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.
Ali Božiću prethode Badnji dan i Badnja nedelja.
Badnja nedelja je je sedam dana pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu nokti da se ne bi „seklo“ zdravlje, a deca se ne tuku da im se ne bi pojavlili čirevi po telu.
Badnji dan je poslednji dan pred Božić.
Po nekim tumačenjima, naziv potiče od staroslovenske reči „bdeti“ što znači „biti budan“. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo, ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa. Zbog samog običaja bdenja bilo je nužno osvetliti prostorije svećama koje su ujedno postale i simbol novog života i nade. Pravile su se posebne sveće, tzv. voštanice.
Božićno praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika.
Na Badnji dan se posti.
Uglavnom se jedu riba, pasulj prebranac, suvo voće – šljive, smokve i kajsije su nezaobilazni deo trpeze, a i tradicionalno se peče hleb koji bi bio na stolu sve do Bogojavljenja, dok njegova veličina simbolizuje obilje naredne godine. Takođe, toga dana se ništa se ne iznosi iz kuće i obeduje se na slami.
Tu su još paljenje badnjaka i unošenje i prostiranje slame po podu uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedansku večeru na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina i svenoćno bdenje u iščekivanju Božića.
Simboli Badnje večeri i Božića:
1. Badnjak – obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan rano ujutro seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
2. Slama – simbolizuje onu slamu u pećini, na kojoj se Hristos rodio. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani se svi zajedno pomole Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu.
3. Česnica – mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči „čest“, „deo“ i „sreća“ jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da česnica predstavlja dobar rod useva.
4. Položajnik – je specijalni gost koji dolazi na Božić rano prepodne. To je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane rečima „Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći „Koliko varnica, toliko zdravlja. Koliko varnica, toliko sreće i veselja. Koliko varnica, toliko parica. …“, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži a obavezno završavajući govor rečima „Amin, Bože, daj!“.
5. Pečenica – Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena. Za pečenicu se obično kolju prase ili jagnje, a uz to neko kolje i priprema i pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
6. Korinđanje – deca korinđaju – pevaju božićne pesme idući od vrata do vrata prijatelja i komšija. Domaćica ih dočekuje i dariva voćem, sitnim kolačima, bombonama, sitnim novcem…
7. Pesme – ovo je samo jedna od divnih pesama ali odlučih se za nju jer je pamtim još iz detinjstva…
Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.
Дјева Христа родила,
Пеленама повила,
У пећини Христос спи,
Света Дјева над Њим бди.
Слама лепо мирише,
Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.
Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел’те се сви ноћас,
Роди нам се Христос Спас!
Кад то чули пастири,
Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек’ се слави Христос Спас!
Нек’ мир свуда царује,
Нек’ се срце радује,
Нек’ се свако поправља
И Господа прославља.
Па, гле и ми Србчићи,
К’о сребрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.
Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.
Dakle, praznici su prilika za porodična okupljanja i trenutke uživanja u prazničnom ambijentu. Neka Vam praznici budu ispunjeni ljubavlju, slogom i mirom. Dopustite da se Božić dogodi u vašim srcima i da se ljubav rađa svaki dan iznova.
Činite dobro i neka Vam se dobro vrati, mirite se, praštajte… I, naravno, težimo očuvanju svoje tradicije i običaja, sačuvajmo identitet i integritet srpskog naroda.
