Bojan K.
Kad nas je juče sugrađanka Brankica tagovala na galeriji koju je sastavila i tekstu koji je napisala otkrili smo priču koju smo podelili sa vama.
Jučerašnja priča je nju pogodila kao i mnoge sugrađane jer ju je pročitalo više od 4.000 ljudi, dok se u komentarima kojih ima preko 180 samo potvrđuje slično mišljenje svih nas.
Zato smo odlučili da i ovu priču podelimo sa vama u celosti, kao i galeriju koju je Brankica sastavila.
Sve je ovo Borča! ♥
Pročitala sam članaк u novinama „’Bolje da živim u podrumu u centru, nego u vili na periferiji.’ Da li se slažete s ovom urbanom Beograđankom?“ i ovo je moj komentar na pročitano.
Rođenjem sam iz Zadra, srcem iz Užica a po stažu iz Borče! Osnovnu školu sam završila u Borči i ceo moj život je u Borči i Beogradu. Srećna sam što sam odrasla baš u ovoj sredini, ovakvom naselju koje odlikuju i lepe i manje lepe stvari.
Kada me pitaju odakle sam, odgovorim uvek sa osmehom na licu. Nemam čega da se stidim! To što Borča nije Dorćol, Vračar, Dedinje, ne znači da je manje vredna, kao i ljudi koji stanuju u njoj.
Generalno mislim na celu levu obalu Dunava (Borča, Ovča, Padinska Skela, Krnjača, Kotež, Jabučki Rit, Kovilovo, Glogonjski Rit).
Kad izađem na ulicu, imam priliku da sretnem šampione poput sestara Moldovan ili mladog nam Saše Zdjelara. Imamo i mi poznate ličnosti u kraju poput pevača, voditelja, glumaca… Nenad Zimonjić je odrastao u Borči koja mu je ostala u jako lepom sećanju.
Da li to što stanuju u nekom kraju leve obale Dunava, znači da su oni manje vredni od onih koji stanuju u centru grada?
Ja ne moram, već želim i jedva čekam da mi neko od prijatelja dođe u Borču i tom prilikom razbije sve predrasude koje ima o njoj!
Za sve one koji ne znaju gde je Borča – ona nije na kraju sveta. Ona je gradsko naselje u Beogradu, koje pripada opštini Palilula. Nalazi se na levoj obali Dunava, do koje možete doći tako što ćete preći jedan od naša dva mosta (Pančevački i Pupinov), zavisno od toga sa koje strane dolazite.
Ukoliko koristite gradski javni prevoz, od Trga Republike bi vam trebalo 30-ak minuta, od Zemuna 15-20 a od Novog Beograda 30-40 minuta.
Ko ne voli Borču, ne mora u nju ni da dolazi a mi koji je volimo nastavićemo i dalje da je volimo! ♥
Slike govore više od hiljadu reči pa izvol’te pogledajte!
PS Obavezno pročitajte Brankičine komentare na slikama. 😉
rodjen sam u Borci i zivim tu jos uvek, preko 50 godina i devojka je dobrim delom u pravu, a to neka se zapitaju ovi sto nas predstavljaju u gradskoj skupstini, sto su kao i ja rodjeni ovde, i sto je to jos uvek tako. Sta god da su poceli nista nisu zavrsili. A u MZ nam sede alkoholicari kojima je to super mesto za sastajanje i neometano lokanje (jer je zatvoren Putnik) – jednom recju stare Borcanske vucibatine. ( za nas koji ih dobro poznajemo ).
Naselila se i kurta i murta koji gaje svoje jezike i doneli sa sobom svoje navike, i ni na kraj pameti im nije da nauce kako da zive pored i u velikom gradu. Slavonci teraju svoje, Bosanci svoje, Kosovari svoje…. Svi su „ogradili“ ulice i ukrali jos po metar dva, tako da ne mogu da se mimoidju dva vozila…. A oni su srecni u svom malom „selu“, koje su napravili nadomak BEOGRADA.
Zivim u Borci otkako znam za sebe, i posto dosta vremena provodim u centru zbog obaveza tamo imam i dosta prijatelja. Jednom prilikom prijateljica sa Novog Beograda me je pitala gde zivim i reakcija na moj odgovor je bila malo tuzna.Kao da sam joj rekla da zivim u nekom selu dva sata od Beograda, ne znajuci da su Borca i Novi Beograd na istoj razdaljini od centra.Borca ce jako dugo ostati „selendra“ nekim ljudima i tu nema pomoci.Lakse je razbiti atom nego predrasudu.
Tako biih rado sad objasnila neborcancima sta su i ko su,i koje im je mesto na nasem maternjem borcanskom, tj. sa narodbim psovkama. Odrasla sam u Borci, isla sam i zavrsila osnovnu skolu „VELJKO VLAHOVIC“, do skoro tridesete godine zivela u mojoj Borcici, za to vreme zavsila dve osnovne skole drzavnu i umetnicku, gimnaziju, fakultet i magistraturu i da da da bila medju najboljima u svim skolama i ono sto najvise boli nalozene utripovane ribe jedna od najlepsih devojaka grada Beograda, prc akrepi iz podruma centra, sve meni ne bi grebalo oci da ne zivim u tom famoznom centru vec dosta dosta dugo i pitam samu sebe kad cu vec jednom da se vratim u Borcu i nastavim svoj zivot. Kao kompetentna osoba opisujem zivot u centru kao zivot bez sarma, bez prostora i slobode i nazalost ovo ljudi ni nemaju svest da puno toga propustaju ali imaju osecaj da ipak nesto skripi, hvala Bogu i na tome, mislim da ih dopinguju svetla raznih reklama, gomila izloga i stalno neka uzurbanosta a u stvari nista od toga im ne pripada, ni radnje ni poslovi koji se odvijaju oko njih, tako da ja ih ne zalim ja im se sami cudim kad sebe predstavljaju kao elitu zato sto eto stanuju blize ili dalje od centra i posle dosta godina zivota debelo izbegavam te BUDALETINE prosto zamaraju a nemaju nista pametno da podele. TO JE CENTAR BEOGRADA