Bojan K.
Zvuk sirene, Avram Izrael, skloništa, druženje, leci, osvetljeno nebo nad Beogradom… Ovo su samo neka sećanja na bombardovanje koje je dogodilo pre 24 godine. Naravno, potiskujemo loše i pamtimo samo ono što želimo.
Deca nisu išla u školu, dok su odrasli uredno odlazili na posao. Između sirena se živelo „normalno“. Za vreme vazdušne opasnosti građani su bili svojim u kućama, a mnogi stanovnici zgrada su saznali kako izgledaju njihova atomska skloništa.
Iako naselja na levoj obali nemaju vojne objekte, niti vojna skladišta, nekoliko bombi je ipak palo na našu teritoriju.
Bombardovanje na levoj obali – Hronološki
Prema zvaničnim podacima, sedmog dana, u noći između 30. i 31. marta, zabeležene su prve bombe i eksplozije na području Borče.
Građani leve obale su često bili uplašeni zbog bombardovanja rafinerije u Pančevu pa su mnogi strahovali da ne bombarduju plinaru u Ovči.
U noći između 22.-23. aprila bombardovana zgrada RTS-a u centru grada u kojoj je poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Te noći je pogođena radio antena u Krnjači.
U jednom od najžešćih napada od početka agresije, 37. dana, u noći između 29. i 30. aprila, pogođene su zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije.
Upravo te noći srušeni su predajnik RTS-a na Avali i antena radija Studio B u Borči.
Prema lokalnim pričama, jedna od bombi koja je bila namenjena anteni završila je u kanalu Vizelj ali nije eksplodirala. Blato je, prema priči žitelja Stare Borče, letelo nekoliko stotina metara i na Crkvi su se videli njegovi tragovi.
U noći između 16.i 17. maja, 50. dana bombardovanja, bombardovana je i do temelja uništena benzinska pumpa na Zrenjaninskom putu kod skretanju za Glogonjski Rit.
Ova detonacija je bila najsnažnija na levoj obali. Geleri su leteli i po nekoliko kilometara i pravo je čudo što niko nije stradao.
Prema rečima žitelja Glogonjskog Rita, dve bombe su bačene i eksplodirale na teritoriji naselja jer je u tom trenutku tamo bila stacionirana jedna vojna formacija.
U Ovči je tokom bombardovanja napravljena „vojna baza“ pod vestačkim bregovima.
Posle benzinske pumpe na Zrenjaninskom putu 1. i 2. juna je gađana benzinska pumpa na putu Pančevačkom putu.
Neeksplodirani projektili pali su na Kotež 76. dana, u noći između 7. i 8. juna, ali više informacija o tome nemamo.
Takođe u Kotežu na nasipu je bombardovan repetitor, ali nema zvanično zabeleženog datum. Mnogi sugrađani su tog dana ostali bez stakla na prozorima u svojim domovima. Srećom nije bilo ljudskih žrtava.
Iako nema zvaničnih podataka prema rečima sugrađana bombradovana je radio stanica na Pančevačkom putu kao i zgrada Tanjug. Pomenute rakete su mnogi sugrađani videli te noći jer su im je prolete iznad kuća.
Narod tokom bombardovanja
Nekoliko godina po bombardovanju nepoznati autor je zidu napisao grafit koji se i danas prepričava – „Kad će ponovo da nas bombarduju pa da se opet družimo?“
Bombardovanje je deci bilo najbolje vreme za igru jer se u školu nije išlo. Svakog dana su se igrali fudbal, basket, odbojka i drugi sportovi.
Skloništa su postala mesta gde su se ljudi upoznavali, družili, pili kafu i ćaskali.
Tokom bombardovanja smo naučili šta znači „tomahavk” i kakva je to napredna tehnologija, videli smo „nevidljivog”, prkosili NATO agresiji braneći mostove, gledali „vatromet”, upoznali „komšije”…
Jedan od najvećih ludosti hiljade građana leve obale jeste branjenje Pančevačkog mosta svojim telima i životima.
Nakon bombardovanja često se moglo i čuti „Što ipak nisu gađali i Pančevački most pa da nam sagrade novi”.
Još jednom se obistinilo da nas je muka ujedinila. Ali što bi mnogi rekli – „Bilo, ne ponovilo se”!
Za vreme bombardovanja ziveo sam u Kotezu a radio na Slaviji. Najveci deo vremena proveo sam napolju sa dvogledom i specijalno podesenim tranzistorom sa kojim sam slusao radio amatere, vojsku, policiju pa cak i americke pilote. Trebalo bi mi mnogo vremena i prostora da navedem sve lazi i nelogicnosti u vezi bombardovanja. Ukratko : oboren je „nevidljivi“ a ni jedan vidljivi avion. Zasto su zrtvovani nasi Mig-29 kad se znalo da nemaju nikakve sanse protiv daleko nadmocnijeg neprijatelja. Ispaljeno je hiljade projektila u nebo ( secate se vatrometa ) bez efekta a sve sto ode gore mora da padne dole. Da li je iko cuo da je nekome palo nesto na glavu, kola, krov ?? Govorilo se o stotinama aviona koji nas bombarduju a slusajuci radio amatere bilo ih je, ustvari, 10 puta manje. Itd, itd
Nista nije tada zrtvovano, ljudi su se sami javili na duznost jer su osecali potrebu i odgovornost. A zrtvovani su nakon pada drzave, kada je marionetski rezim dosao na vlast i vratio im odgovarajucom merom jer su bili iskreni rodoljubi.
To sto se govorilo o stotinama aviona ne znaci da je u svakom trenutku bilo 200 aviona koji su bacili projektile na nas.
у Крнњачи према Котежу је уништена радио антена и нама су на Зрењанинцу тада попуцала стакла на вратима и прозорима, а такође је уништена стара и мислим неактивна радио антена на Панчевачком путу.
Zaboravili ste aerodrom Lisicji jarak u Padinskoj Skeli….
Niko ne spominje glavnu satelitsku stanicu Srbije u Krnjači,Branka Momira. To nema veze sa antenom Studija B ,koja je takođe pogođena. Ta stanica je vrlo tajnovita… Sad je takođe na istom mestu obnovljena vrlo brzo.. Nije bilo naivno.. uopšte..
Kod crkve je bila nasa raketa ispaljena sa sistema Strela 1 ili Strela 10.
Secam se da sam video jednu od te dve rakete koje su pogodile vojsku u Glogonjskom ritu, sve je to bilo na nekih 500 metara od kuce…. I dalje se najezim kad pomislim na to