Marija K.
Opšte prihvaćena mudrost kaže, da naziv Palilule potiče od toga što su Turci zabranili pušenje u varoši zbog straha od požara. Tada su nesrećni Beograđani morali da pešače četvrt časa od Šanca, da bi uživali u duvanu. Ali, da li je to ispravno mišljenje?
Da li je u varoši bilo zabranjeno pušenje?
Uobičajena etimologija kaže da je, tokom turske vladavine, u Beogradu bilo zabranjeno pušenje. Razlog je navodno opasnost od požara. Zbog ove zabrane su se, navodno, žitelji našeg grada slivali u ovo, tada slabo nastanjeno predgrađe, da na miru zadivane i zaduvane.
Ipak, postavlja se pitanje, ako je bilo zabranjeno pravljenje i najmanje vatre zbog visoke izloženosti požaru, kako su se ljudi grejali u Beogradu, tokom ledenih zimskih noći? Kako su tokom čitave godine kuvali hranu?
Sa druge strane, ako je zabrana stvarno postojala pa je moralo da se puši van varoši, ljudi nisu morali da idu toliko daleko. Pitamo se i da li bi svi Beograđani u ovom slučaju išli baš u jedan određeni deo grada, van „centralne“ čaršije. Možda bi ipak jednostavno išli tamo gde im je najbliže.
Fišeklijska ulica
Prihvatljivija teza vezana je za današnji Bulevar kralja Aleksandra, koji se tokom dobrog dela XIX veka zvanično nazivao Ulica fišeklija. Čak i decenijama nakon promene naziva, neformalno je bio poznat kao Fišeklijska ulica. Na početku ove ulice bili su nanizani dućani prodavaca baruta, koji se razmenjivao u fišecima.
Tu je, kaže priča, i to sasvim logična, bilo zabranjeno paliti lule, pa su ljudi poradi toga silazili nizbrdo u pravcu Dunava. Dakle u pravcu današnje Palilule. Mada, opet se postavlja pitanje – Zašto baš nizbrdo na današnju Palilulu, kada je bilo moguće prošetati i u drugom smeru?
Palilulska žitnica
Prostor današnje Palilule i za vreme Turaka, a i za vreme Austrijanaca, te nakon oslobođenja u XIX veku, bila je najbliža žitnica beogradskoj varoši i mesto gde se nalazilo najviše useva. Da ne bi dolazilo do požara, na prostoru Palilule navodno je postojala zabrana pušenja tokom jednog dela godine.
Nakon žetve i odnošenja letine, kada opasnost od požara više nije značila potencijalnu glad, zabrana je dizana. Po ovoj priči, komšije su se tada međusobno dozivale povikom: „Pali lulu“, kao znak da je zabrana okončana.
Zabačeni deo grada
I na kraju, postoji priča, da naziv jednostavno nema nikakve veze ni sa duvanom, ni sa požarima. A ova priča kaže da je u pitanju izraz koji je prvobitno značio „periferija, predgrađe, zabačeni deo grada“.
Na ovoj periferiji mahom su bili „sirotinjski krajevi“, u kojima se vatra iz ognjišta nije pušila kroz skuplje odžake, već kroz „lule“, odnosno proste čunkove probijene kroz zid. Ovo bi mogla biti najrealnija od svih hipoteza koje postoje.
Transformacija Palilule
Tokom postojanja habzburške Kraljevine Srbije u periodu 1718-1739. godine, Beograd je od orijentalnog velegrada planski pretvaran u evropski. Austrijanci su mnogo štošta izgradili, a nešto od toga i dalje postoji, poput dorćolske Najstarije kuće u Beogradu ili Kapije Karla VI u Donjem gradu.
Zanimljivo je da su Austrijanci izgradili predgrađe zvano Karlštad. U pitanju je baš današnja Palilula. To je bio zanatski i poljoprivredni kraj, a govorilo se da je najlepši u Beogradu.
Foto: Telegraf
