Ivana S.
Priroda je prema tvrdnjama stučnjaka stvorila „prolećnu euforiju“ i „jesenju melanholiju“ kako bi nam ojačala imunološki sistem i obezbedila bolje zdravlje.
„Najnežnije“ godišnje doba doživljavamo kao vreme rasta, obnavljanja, rađanja novih šansi, dok ”najtužnije” izaziva osećaj usamljenosti, potištenosti, malaksalosti, pospanosti…
Statistike pokazuju da je većina ljudi najsrećnija u proleće, a najtužnija u jesen. Neki su i „metereopate“, pa im svako kolebanje temperature donosi mnogo fizičkih, ponekad i psihičkih smetnji.
Od čega to zavisi? Zašto su neki od nas poletni i zadovoljni, a drugi potpuno „slomljeni“? Psiholozi ga definišu kao poremećaj raspoloženja pod uticajem promene godišnjih doba. Tako da ćemo ovaj deo neraspoloženja i bezvoljnosti ljudi ostaviti psiholozima.
Međutim, šta kada se desi to da samo godišnje doba nije razlog slabljenja vaše volje, kada ste na ivici da dignete ruke od svega i kažete da ne možete dalje?
“Kad izgubiš ponos, nisi izgubio ništa; kad izgubiš zdravlje, izgubio si pola; kad izgubiš volju, izgubio si sve.” Kineska poslovica
Samopouzdanje
Većina ljudi misli da je samopouzdanje nepromenljiva crta ličnosti koja se ispoljava kao sigurnost u samog sebe i svoje sposobnosti. Treba ipak znati da je ova karakterna osobina čoveka neodrživa dugoročno, odnosno čovek koji smatra da ima samopouzdanja ne misli da je najbolji i da sve zna najbolje (to su ekstremni slučajevi koje okolina karakteriše kao narcise ili pametnjakoviće). Već je to osoba koja veruje u sopstvene kapacitete i sigurna je da, uprkos svim teškoćama, može izaći na kraj sa raznim problemima. I to upravo onda kada se oni pojave i postanu realnost. Pa bilo to u proleće, jesen ili bilo koje drugo godišnje doba.
Samopouzdanje je promenljivo, to nije nešto izvan nas, već lični pečat koji karakteriše našu ličnost iz perioda ranog detinjstva. Dakle, ukoliko ste borac, uporni, hrabri…to ćete biti uvek. Bez obzira na okolnosti u kojima se nalazite. Vera da možemo ostvariti bilo koji cilj kojoj nas uče u ranom detinjstvu, uprkos manjim ili većim neprijatnostima, jeste ono što nas u kasnijem dobu čini osobama sa izraženim samopouzdanjem.
Dakle, polazim od toga da ste osoba sa izraženim samopouzdanjem. Verujete u sebe, svoje mogućnosti i sposobnosti. I onda postavljam pitanje…koliko vi sebi smete da dopustite da pokleknete? Da kažete ne mogu dalje? Zbog vas samih, ali i zbog ljudi iz vašeg okruženja koje ste ubedili u vaše ideje, vaše ciljeve, pa između ostalog i u vašu sposobnost da možete sve. Samo se zapitajte.
Ono što je zasigurno jeste da je najveći deo posla na nama samima. Na nama je da pronađemo način koji ćemo koristiti u samomotivaciji. Kao izvor naše energije i snage koji ćemo crpeti kad kod nam je potrebna dodatna inspiracija. Da li je to čitanje, šetnja, plivanje, odlazak u pozorište, bioskop, rekreacija, trening..šta god da vas čini osveženim, preporođenim. Pronađite tu kariku koja će biti vaš pokretač za sve..da ustanete, spremite se za posao, budete najbolji na poslu, budete dobar prijatelj, roditelj, brat, sestra, dete, budete najbolji vi samom sebi. To je uspeh i to treba naučiti.
Naučite da slušate vaše telo, ono vam sve otkriva. Pronađite šta je to što vam prija, što vas čini snažnim i pokreće vas. Nemojte se odricati toga što samo vama prija, jer upravo u tom periodu sakupljate energiju za funkcionisanje tokom dana, meseca, godine pa i celog života.
Jasno je da to nije uvek jednostavno. Često puta ćete sebe morati da naterate čak i za ustajanje iz kreveta, da se pokrenete. Ovde zapamtite, postoje samo dve mogućnosti, ili ćete se prepustiti toj letargiji i uvek će vam biti preteško da napravite korak napred, ili ćete konstantno sebe terati. Ni jedno ni drugo nije ispravno rešenje. Ali ovo drugo vremenom može postati uobičajen način funkcionisanja što ne mora biti ni tako loše. Vremenom ćete prestati da se terate i to će biti vaš motiv. Ono što je važno jeste da kada se ujutru probudimo pronađemo ono pozitivno u tom danu. Neka to bude razlog da nasmejani ustanete iz kreveta. Pa makar to bila i kafa. Ili neka lagana muzika.
Gubljenje samopouzdanja
I onda kada izgubite veru u svoje mogućnosti i uspeh, znajte da postoje ljudi oko vas koji veruju. Veruju u vas, u ono što govorite, u ono što radite. A vi, vi njih ne smete izneveriti. Naravno, pre svega ne smete izneveriti sami sebe. Ali sebi ćete objasniti, naći opravdanje. Pred sebi važnim ljudima mnogo teže. Neka oni budu pokretač vašeg samopouzdanja. Njihova vera u vas.
Jasno je da postoje životne situacije koje su van kontrole, kada vam se čini da ništa ne ide po vašoj zamisli, ali morate istrajati. Pre svega zbog sebe i uloženog dotadašnjeg truda, vremena, energije.. Jer upravo tu je greška. Zanemarujemo sposobnosti unutar nas samih i prebacujemo odgovornost na nešto spolja, ili pravimo još jednu grešku i procenjujemo nas nesposobnim, nesnalažljivim, manje vrednim, umornim.
Najvažnije je otkriti šta je to što nam smeta, što nas sprečava da se upustimo u rešavanje problema i suočavanje sa novim izazovnim situacijama. Strah od neuspeha, od neprijatnosti, poteškoća, ne prihvatanje rizika, često su prepreke koje nas sputavaju i ograničavaju, čineći nas nesigurnima. Svako ko kod sebe prepozna kamen spoticanja treba da se pre svega zapita šta je to najgore što može da mu se dogodi ako ne ostvari cilj. Na taj način postajemo svesni da ishod svakako neće biti fatalan, a da neuspeh nije nešto što je nepremostivo. Šansa za uspehom uvek postoji, a nakon svakog neuspeha moramo ustati, iskoristiti iskustvo i iz njega izvući najbolje. Odnosno, samo rizikom možemo shvatiti da su manje ili veće neprijatnosti u životu premostive, a da upravo njihovim premošćavanjem ostvarenje naših ciljeva postaje još važnije.
Razmišljate pozitivno
I naravno, šta god da radite, verujte sve je stvar našeg mišljenja i shvatanja. Jako je važno da ni sebe ni druge ne tumačimo bilo pozitivno bilo negativno, već da sagledavamo i ocenjujemo situacije u kojima se nalazimo i ishode istih prema datim okolnostima. Samopouzdanje podrazumeva prihvatanje sebe sa svim vrlinama i manama, sa verom i voljom da ostvarimo ono što smo pred sebe postavili uprkos svim preprekama na koje ćemo naići i kojih će uvek biti. Na nama je da ne posustanemo!
