Bojan K.
Beograd je poslednjih godina jedan od najatraktivnijih gradova regiona, kada je u pitanju ulaganje u oblasti turizma i ugositeljstva. Sve više je luksuznih hotela, neobičnih restorana, zanimljivih tura.
No, prestonica, kada je reč o „industriji uživanja“, ima još jednog keca u rukavu.
Skriveno bogatstvo, koje grad čuva – termalne i termomineralne vode, i dalje je nedovoljno iskorišćeno, ali se, od skora, i na ovom polju ponešto zatalasalo.
Jedno od čuvenih gradskih izvorišta nalazi se i kod nas, tačnije u Ovči, a jezerce sa vodom, za koju meštani kažu da je zdrava za lepotu kože, oči, sinuse i disajne organe, godinama je bilo zapušteno. Voda koja ovde izvire, pojačano je mineralizovana, i stiže sa dubina od nekoliko stotina metara, a šest puta je slanija od morske. Prošle godine, takozvana Ovčanska banja, kod crkve u samom centru naselja, očišćena je i značajno uređena. Nedavno su, ponovo, pokrenute i najave da bi ovo mesto moglo postati i prava turistička atrakcija.
Odavno se u Beogradu priča o tome da bi u Ovči mogao biti sagrađen rekreativni ili zabavni kompleks. Ove godine, stigle su i prve najave koje govore da spa centar na samom obodu glavnog grada, nije samo lepa priča i velika želja, već da bi prestonica uskoro zaista mogla da dobije još jednu turističku atrakciju.
Jedan od uslova za pokretanje ovakvog projekta, bila je promena Generalnog urbanističkog plana Beograda, koja je urađena. Za prvu fazu sportsko-rekreativnog kompleksa – spa centar, opština Palilula naručila je urbanistički projekat, koji je letos izradio Urbanistički zavod Beograda, a javna prezentacija organizovana je u septembru.
U opštinskoj upravi nisu želeli da govore o detaljima, ali nam je rečeno da je grad pokrenuo izradu plana detaljne regulacije, za područje Ovčanske banje. Prema rečima predstavnika opštinskog veća za naš portal, investitora traže, a posebno su zainteresovani da projekat bude realizovan kroz javno privatno partnerstvo.
Lokacija u Ovči, potencijalnom ulagaču mogla bi biti interesantna pre svega jer se nalazi na jednoj od centralnih banatskih saobraćajnica, koja vodi od Pančevačkog mosta ka Zrenjaninu, pa bi Beograđani do budućeg spa centra mogli da stignu brzo i lako.
Kako bi kompleks mogao da izgleda?
Projektni biro „Formaprojekt“ iz Beograda prošle godine izradio je idejno rešenje spa centra u Ovči. Arhitekta Radmila Prica, autorka rešenja, kazala je da je razrada projekta potom poverena drugoj firmi, ali nije mogla da nam otkrije ime investitora, za koga je izrađen. Kako nam je objasnila, investitor nije želeo da se predstavlja u javnosti.
Prema idejnom rešenju „Formaprojekta“, spa centar od, kako je navedeno, 27.318 kvadrata, trebalo bi da ima nekoliko spoljašnjih i unutrašnjih bazena, tihi spa, dečije bazene, galeriju, prostor za sedenje i odmor, šetnju… kompleks bi bio oivičen zelenilom, i izdeljen u nekoliko celina. Javni bazen je odvojen, od nekoliko manjih spoljašnjih bazena, u obliku kruga, romba… Kako je osmišljeno, fasada spa centra bila bi u staklu.
U kompleksu bi postojali i unutrašnji dečiji bazeni, sa drugim zabavnim sadržajima.
Uređenje Ovčanske banje
Projekat uređenja Ovčanske banje, koji je pre tačno godinu dana realizovan, osmislilo je Udruženje građana „Pokret za novu opštinu Dunavski venac„, a finansijsku podršku pružio je gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Zemljana bankina ozelenjena je sadnicama tuje, jezero je očišćeno od naslaga otpada i prošireno, okolni prostor je nasut šljunkom. Postavljeno je nekoliko klupa i korpi za otpatke.
Naravno, to nije dovoljno, već je neophodno da se, već prema finansijskim mogućnostima, nastavi sa radovima. U banju je potrebno ulagati godinama, a pre svega je važno da se kvalitet vode redovno kontroliše, jer postoji stalna bojazan od zagađenja.
Interesovanje za izgradnju banjsko-rekreativnog kompleksa, pre šest godina pokazali su ivestitori iz Izraela, ali ta priča nije zaživela.
Zanimljivost: Jezerce termalne vode u Ovči, nastalo je tako što je kompanija „Geosonda“ osamdesetih godina prošlog veka tražila naftu na ovoj lokaciji.
Leva obala ima veliki turisticki potencijal.
Na primer, kanali koji su zapusteni mogli bi se preurediti u plovne a na obalama kanala mogli bi se urediti razni turisticki sadrzaji, kao u Holandiji ili u Engleskoj.
Steta je da tako atraktivna mreza kanala ne bude ponudjena kao turisticka atrakcija.
Mislim da su nemci zaitersovani oko banje u Ovci,drzava je na svoj teret a na zahtev nemaca izvrsila jos busenja u ovci,do petsto metara,koliko se secam voda ima dvadeset i nesto stepeni toplote i da je dosta slana.A jos je bolja voda u Barandi mesto pored Opova u Banatu da tu voda ima trideset i pet stepeni i busotina je koliko se secam po prici ljudi oko sesto metara i to su radili Rudarsko geoloski fakultet ima jos busotina i itd… Lepo je to da se uradi ja sam da to uradi srbija a ne nemci ili bilo ko drugi.Neznam sta se desilo s novim domom zdravlja sto je covic postavio kamen temeljac u ulici Prelivackoj,gde je nekada bila Investbanka istureni salter a sada je neka druga banka kredi milim da je ta banka sada.To se desavalo devedesete valjda kada se birao za gradonacelnika.I jos uvek niko nista nije uradio ili ja nisam upoznat onda se izvinjavam.