Nekako, kada imaš dvadeset, čini ti se da možeš sve, sa trideset da ne možeš ništa, sa četrdeset da možeš bar nešto… Realnost.
Neki će pak reći da su tridesete godine najbolji period života – niste nesigurni kao sa dvadeset a ipak još uvek niste pod pritiskom krize srednjeg doba…
Eto, ja sam svoj trideseti rođendan slavila dve godine zaredom. Da potvrdim da sam stvarno i ja prešla tu granicu i da sam na stranih onih sa 30+… Boje se devojke kad dođu do te famozne trideste. Jer su one postavljene kao nekakva granica. Presedan kad se podvlači crta i sumira učinjeno, odnosno ocenjuje postignuto.
Ipak, jednom kad odrastete (u kojoj god godini života da vam se to desi), shvatite da to nije ništa strašno i da nemate čega da se plašite. Sve su godine divne i izazovne na svoj način i samo je pitanje izbora da li ćemo na tom putu ostati mladi ili ne. Jer duša nema godine…
Ipak, dođe trenutak kad zastanes, osvrneš se i osmotriš dokle si stigla i šta si postigla. I najčešće smo samokritične i stroge u ocenama da li smo dovoljno toga uradile, stekle i postigle do tada. I obično su to te famozne tridesete do kojih se očekuje da si dovoljno sazrela, uozbiljila se i počela da razmišljaš o krupnim koracima.
Žene su te kod kojih se računa karijera : jesi li dovoljno uspešna u poslu; brak : jesi li se udala; deca: da li si stvorila porodicu. I, gle, ko bi rekao, u tih deset godina trebalo bi nekako sve uklopiti – završen fakultet, praksa (ukoliko nemaš vezu pa da možeš odmah posle fakulteta početi da radis), posao, napredovanje u poslu, udaja, rađanje jednog deteta, opet dokazivanje na poslu, pa možda i drugo dete.
Pa opet napredovanje u svakom pogledu, kroz razvoj karijere, očuvanje braka, odgajanje dece… I onda vrlo često dođemo do pitanja „A gde sam tu ja?“.
Tridesete = Posao vs. Porodica
Krenuću od posla. Danas se podrazumeva da je mlada, uspešna žena zaposlena žena. Idelano zaposlena žena, ona koja je od jutra do kraja radnog vremena doterana, lepo našminkana na visokim potpeticama i ide sa sastanka na sastanak nasmejanog lica je ideal.
Realnost je da govorimo o sve izraženijem nezadovoljstvu poslom, o tome da se karijera, onako kako je zamišljana tokom školovanja, retko potvrđuje u praksi. I dok nekima samo shvatanje da su napravili neke pogrešne izbore daje snagu da menjaju i firmu i posao, drugima je ovaj korak pretežak te ih sve duže nezadovoljstvo uvlači u dublju krizu.
Ako tome dodamo nepredvidivo radno vreme i neočekivane zahteve za dužim ostajanjem na poslu, dolazimo do ozbiljnijeg problema koji se zove teško usklađivanje privatnog i poslovnog života i sve teže odlučivanje na stvaranje porodice.
A ipak, danas se na život udvoje gleda kao na ostvarenje lične sreće i uspeha. Pa ukoliko nisi u braku ili nemaš svoju porodicu, manje si uspešna. Ili sa tobom nešto nije u redu.
Iz tog razloga mnoge od nas neumorno tragaju za vezom a kasnije i brakom koji bi se zasnivao na savršenoj ljubavi, bogatom društvenom životu i onim važnim iskiricama. Ipak, posebno ako govorimo o velikim gradovima, sve je veći broj mladih žena koje žive same. Samoća je često životni izbor a vrlo često je praćena i profesionalnom preokupiranošću.
Začarani krug u tridesetim…
I eto nas vrlo brzo u krugu doručak – deca u vrtić i školu – posao – ručak (koji ste spremile dan pre) – popodnevne aktivnosti dece – vreme za muža – crtani film – poslovne obaveze – deca na spavanje – ja na spavanje… I opet novi dan! U kojem samo ti biraš da li će on biti ispunjen osmesima ili proći kao sasvim običan dan koji čim pre želiš da se završi.
Bitno je da budemo realne, ne gomilamo svoje obaveze tokom jednog dana ili nedelje (ni poslovne ni privatne), da definišemo prioritete a ipak budemo dovoljno flekisbilne i spremne da ih menjamo. Biti mama, uspešna zaposlena žena, zadovoljna partnerka nije jednostavno i definitivno znači da nećemo dati 100 % na svim područijima svakoga dana. Bitno je da smo iskrene, prema sebi i prema svojoj okolini.
Korektan odnos koji uspostavljamo sa svojom okolinom preduslov je za stvaranje balansa privatnog i poslovnog. I, naravno, bitno je planiranje i organizacija. Sve što radimo zahteva određeno vreme te u tom smislu organizacija dnevnih, nedeljnih i mesečnih obaveza, tako da u obzir uzimamo sve potrebe (svoje pre svega) osnov je osećaja ispunjenosti.
U svemu tome jako je važno da znate kad je vreme za odmor, predah i punjenje baterija za ono što sledi. To je vreme samo za vas. Za vašu omiljenu knjigu, vikend sa drugaricom, kafu sa mamom odnosno sve ono što čini da se osećate opušteno i relaksirano. Da se osećate svojom.
To vaše vreme mora uvek postojati. I, naravno, za sve ovo vam je neophodna podrška vaših najbližih, porodice, saradnika, prijatelja. To su oni koji su vam tu u najtežim trenucima i čine da se ti trenuci čine upola lakšim, nego što zapravo jesu. Isti ti tu su za vas i kad je lepo da vaše veselje učine duplo jačim.
I kad sve to što nam se dešava u toj značajnoj deceniji stavimo na papir, deluje jednostavno. Kao neka vrsta prelamanja vremena. Krug. Završava se jedan ciklus i počinje novi. Bitno je uživati u svemu onome što dolazi. Ne okretati se prošlosti jer je ona dala odgovore na mnoga pitanja. U novoj fazi znamo šta nećemo i uvek postoji izbor. Moramo naučiti da živimo u sadašnjosti. Uvek može bolje i uvek može više.
Čudo je žena, neverovatno toliko da u manje od jedne decenije može preći put od najsrećnijeg do najstresnijeg perioda. Ipak nekako sam uvek verovala i govorila da čovek izgleda onako kako se i oseća. I dalje stojim iza toga. Blistavost oka, kože i osmeha samo je pokazatelj unutrašnjeg zadovoljstva i ispunjenosti. Važno je paziti na svoje zdravlje, raditi na sebi i biti zadovoljan samim sobom kako bi spoljašnji faktori imali što slabiji uticaj na nas. Razmišljati pozitivno i uvek verovati da možete.
Svako životno doba donosi novo iskustvo zbog kojeg postajemo mudrije, zrelije i spremnije. Verujem da je većina ljudi u ovom životnom dobu u najvećoj „intelektualnoj snazi“ tako da upravo tada postižemo najzapaženije rezultate. Na svim poljima. I pored toga da su tridesete godine možda neka vrsta prekretnice, i u emotivnom i poslovnom smislu, naša ličnost je do tog perioda formirana i neće se značajno promeniti. To ste što jeste. I sa 28 i sa 35. Pogledajte se u ogledalo, osmehnite se sebi i glavom udzignutom krenite u bolje sutra. Svaki dan je bolji od onog prethodnog jer ćete ga vi takvim učiniti.
I.S.