PKB na dobošu. Stručna javnost i zaposleni protiv prodaje

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju najvećeg poljoprivrednog kombinata u Srbiji, koji će biti prodat na javnom nadmetanju, stigla su osim iz naše zemlje i iz Danske, Hong Konga, Austrije i Nemačke.

Poljoprivredna korporacija Beograd koja je u stoprocentnom vlasništvu grada Beograda biće privatizovana metodom javnog nadmetanja. U trci za svojinsku transformaciju ovog preduzeća, jednog od 502 koja Vlada Srbije želi da privatizuje, učestvovaće 12 kandidata – pojedinaca i pravnih lica iz Srbije, Nemačke, Hong Konga, Austrije i Danske.

Spisak interesenata obelodanjen je na poslednjoj sednici Skupštine grada, na kojoj su se odbornici prestoničkog parlamenta izjasnili o metodu privatizacije PKB-a.

Zainteresovani za privatizaciju

Fizička lica: Boško Karanović (Beograd), Jozef Kaltenger (Austrija), Miloš Paunović (Kovin) i Ilija Džahagarov u ime Investicionog fonda iz Nemačke.

Pravna lica: EES Group (Nemačka), Tina prom (Srbija), Industrija mesa „Matijević” (Srbija), JB Equity Limited (Hong Kong), Tera produkts 61 (Srbija), BIGADAN (Danska), EMAC (Srbija) i MK grupa (Srbija).

Za razliku od investitora koji bi mahom da kupe PKB, danska kompanija BIGADAN ponudila je strateško partnerstvo sa gradom Beogradom za izgradnju elektrane na biogas. Reč je o projektu koji se već realizuje na poljima PKB-a u Padinskoj Skeli (pročitajte više o tome ovde).

Agencija za privatizaciju je u paketu s PKB-om ponudila i zavisna preduzeća ove korporacije – laboratoriju „Eko lab” i institut „PKB Agroekonomik”. Nekoliko ponuda je stiglo samo za ove dve celine.

– Prodaja je protivustavna, tvrde stručnjaci, a zaposleni ne žele da se država „kocka“ sudbinom PKB-a.

I dok grad Beograd očekivano podržava privatizaciju, zaposleni u PKB-u i dobar deo stručne javnosti usprotivili su se svojinskoj transformaciji odmah po objavljivanju javnog poziva.

Sindikati korporacije i dalje su pri istom stavu koji su izneli i pre mesec dana na sastanku sa gradonačelnikom Sinišom Malim.

Sindikalne vođe, prema izveštaju objavljenom na sajtu PKB-a, ponovile su na susretu s prvim čovekom Beograda mišljenje da u ovom trenutku ne treba privatizovati kompaniju.

Oni su predložili da se korporaciji omogući prodaja sto hektara građevinskog zemljišta i time reši problem dugovanja PKB-a koji je u dužničku krizu počeo da pada još devedesetih godina prošlog veka.

Ističući kako „ne postoji pozitivno iskustvo privatizacije poljoprivrednih preduzeća”, oni su postavili pitanje da li će zaposlenima biti omogućeno pravo na upis besplatnih akcija posle svojinske transformacije.

„PKB nije likvidan jer ima 70 miliona evra dugova i neizmirenih obaveza. Prodaja hektara za hektarom kako bi se isplatile zarade nije primer uspešnog preduzeća. Sa kupcem koji bude imao najbolju ponudu“, istakao je gradonačelnik, „grad Beograd će pregovarati o tome koliko dugo će morati da se održi kontinuitet proizvodnje. Građevinsko zemljište u vlasništvu PKB-a neće se prodavati, a eventualnom višku zaposlenih biće obezbeđen socijalni program“, rekao je Sinša Mali.

Kakva sudbina bdi nad PKB-om niko sem vlasti ne zna, ali se iskreno nadamo da firma koja hrani veliki broj domaćinstava neće doživeti sudbinu drugih privatizovanih preduzeća koja više ne postoje.