Novi autoput Borča – Zrenjanin ipak neće ići trasom Zrenjaninca

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je juče Memorandum o razumevanju i izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju auto-puta do Zrenjanina, sa kineskom kompanijom „Čajna Šandong Internešnal“.

Kako je ministarka najavila dokumentacija za taj projekat će biti gotova ove godine,a prilikom potpisivanja Memoranduma predstavljena je i mapa novog idejnog rešenja.

Na osnovu predloženog koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, od petlje Borča do petlje Novi Sad – istok, gradiće se 12 petlji, mostovi preko Tamiša (dva mosta) i Tise i nadvožnjak preko železničke pruge kod Perleza.

Petlje su predviđene u čvorovima Ovča, Sefkerin, Kovačica, Orlovat, Ečka, Aradac, Žabalj, Kać i Novi Sad-istok. Dužina auto-puta od petlje Borča do krajnje tačke na obilaznici oko Zrenjanina biće 58 kilometara, a od Zrenjanina do Novog Sada 45 km.

Ono što upada u oči je činjenica da novi autoput neće ići trasom sadašnjeg Zrenjaninskog puta!

Iz predstavljene mape je jasno da država pokušava na sve načine da, obilaznom trasom, izbegne da novi autoput ide preko parcela koje su prodate Al Dahri u oktobru 2018.

Poređenjem parcela koje su prodate Al Dahri sa mapom novog idejnog rešenja, najveći problem će biti deonica od Borče do Glogonja, gde bi država i dalje mogla doći u situaciju da otkupljuje ono što je prodala 2018.

Ukoliko država ipak bude prinuđena da od Al Dahre otkupljuje zemljište, iste parcele će morati da otkupljuje po tržišnoj vrednosti, po višestruko većim cenama od one po kojoj je zemljište prodala.

Država je mesecima pre prodaje zemljišta PKB-a kompaniji Al Dahra, planirala proširenje Zrenjaninskog puta odnosno izgradnju brze saobraćajnice od Beograda do Zrenjanina.

Najmanje 27 parcela koje su prodate Al Dahri nalaze se odmah pored Zrenjaninskog puta i obuhvaćene su Prostornim planom Ministarstva građevinarstva za izgradnju brze saobraćajnice Beograd-Zrenjanin. Taj plan je prošao javni uvid u aprilu 2018, pet meseci pre prodaje imovine PKB-a.

Na osnovu tog plana, a neposredno nakon prodaje imovine PKB-a, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodina sprovela je tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina.

U tenderskoj dokumentaciji se navodilo i to da je „projektant obavezan da se pridržava rešenja iz Prostornog plana Ministarstva građevinarstva“.

Tek nakon što je u medijima objavljeno da je država Al Dahri prodala zemljište PKB-a, koje je prema važećem planu bilo predviđeno za proširenje postojećeg puta i izgradnju brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin, nadležni su počeli da tvrde da se od tog plana odustalo i da će se umesto brze saobraćajnice graditi autoput.

Niko međutim nije odgovorio na pitanje ko je odgovoran što predstavnici nadležnih institucija nisu vodili računa o tome koje je zemljište trebalo da bude izuzeto prilikom prodaje nekadašnje imovine PKB-a.

Građani će morati da plate propust države, bilo za otkup parcela od Al Dahre ili za eventualno zaobilaženje tog zemljišta, izgradnjom duže, a samim tim i skuplje trase.

Privatizaciju imovine PKB-a realizovalo je Ministarstvo privrede u saradnji sa Gradom Beogradom kao vlasnikom PKB-a, a na osnovu zaključaka Vlade Srbije. Plan izgradnje brze saobraćajnice, kao i nova ideja izgradnje autoputa, u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je kroz privatizaciju imovine PKB-a postala vlasnik 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Beograda po ceni od 4.700 evra po hektaru.

Privatizacija je sprovedena odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti od 2009. godine do danas, uprkos tome što je prodaja poljoprivrednog zemljišta zabranjena zakonima Srbije.