Bojan K.
Većina zna da su pojedina naselja na levoj obali Beograda prošlog četvrtka 30. maja ostala bez struje usled nevremena i oluje, ali mali broj zna zašto?
Pošto smo imali dosta prijava naših čitalaca na nestanak struje u Borči, Pretoku, Kovilovu, Glogonjsom ritu, Besnom Foku, odlučili smo da saznamo zašto je struja nestala.
Kontaktirali smo Elektrodistribuciju Beograd (EDB) i saznali, „Da je tog dana bio prekid u isporuci električne energije na opštini Palilula, u naseljima Padinska skela, Glogonjski Rit, Kovilovo i Mali Zbeg, zbog izvođenja planiranih radova na elektrodistributivnoj mreži koji su bili najavljeni dva dana unapred„.
Takođe su nas obavestili da svi građani mogu saznati kad su planirana isključenja na govornom automatu Informativnog centra na opciji 2 za planirana isključenja za opštinu Palilula.
Međutim, pojedini delovi Borče su bili bez struje od 10 do 18 časova, a nisu bili na listi planiranih i najavljenih radova, pa su nam rekli da je do prekida u isporuci električne energije došlo zbog kvara na rastavljaču u trafo stanici Elektromreža Srbije (EMS), ali da trafo-stanica nije u nadležnosti EDB-a jer nemaju ingerencije. Otišli smo korak dalje, kontaktirali nadležne iz EMS-a i njih upitali isto?
Uz potvrdu kvara na trafo-stanici su nam objasnili da u normalnim okolnostima zamena rastavljača u trafo-stanici traje maksimalno 3 sata, ali kada je nevreme u toku popravke se ne mogu vršti zbog opasnosti udara groma. Stoga je bilo neophodno da nevreme prođe kako bi njihova ekipa izašla na teren i izvršila popravku, pa su građani Borče upravo iz tih razloga bili bez struje više od 8 sati.
Da li je moguće ubrzati popravke usled nevremena? Da moguće je, samo je neophodno da EDB i EMS blisko sarađuju sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom Srbije (RHMZ) koji beleži udare munje iliti groma. Jer zahvaljujući prognozoma meteorologa, na različite načine moguće je pripremiti se za nadolazeću oluju, od čega je najvažnije dodatno angažovanje radne snage, kako bi se u što kraćem roku popravila nastala ostećenja. Za vreme grmljavine i nevremena bitno je saznati iz kog pravca oluja dolazi i kada će se završiti jer se radovi na popravkama ne mogu izvoditi dok je nevreme u toku.
Uz primedbe da nema struje, mnogi su imali problem i sa snabdevanje vodom. Međutim, javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ je uvidom u naloge utvrdila da tog dana nije bilo pritužbi na otežano vodosnabdevanje u naseljima na levoj obali Dunava u Beogradu. Stoga, nismo mogli saznati zašto pojedina naselja nisu imala vodu.
Električna mreža je veoma osetljiva na grmljavinu
Najveći problem za naša naselja predstavlja to što vodovi nisu podzemni kao u gradu pa smo često podložni nestajanjima struje usled nevremena i grmljavine.
Često se zna dogoditi kratak spoj na niskonaponskoj mreži (400V) uglavnom zbog dotrajalosti bandera, steznika, razdelnika, žica i ostalih delova.
Iako je pomenuta mreža osetljivija, najveće muke zadaje srednjenaponska mreža (10kV) jer nije redundantna pa se lako može dogoditi ispadanje sistema i tada kompletno naselje ili manji grad mogu biti bez struje nekoliko sati.
Kvarovi na visokonaponskoj mreži (110kV) se obično ne dešavaju često i rešavaju se brzo, jer je mreža redundantna što znači da u slučaju ispada jednog voda drugi preuzima. Naravno, vreme je bitan faktor ali u zavisnosti od veličine kvara zavisi kada će nadležne službe i u kom roku kvar otkloniti.
Nadamo se da ste zadovoljni sa informacijama koje smo vam pružili. Podelite članak sa vašim komšijama kako bi i oni znali zašto su bili bez struje tog dana.
