Radnici Poljoprivredne korporacije Beograd zabrinuti su zbog najavljene privatnizacije. Placevi uz most Zemun-Borča doneli bi veliku zaradu.
Još nisu poznati detalji privatizacije Poljoprivredne korporacije Beograd ali je svima jasno da je reč o „zlatnoj koki“. Država je odlučila da je proda a sindikati sumnjaju da bi neko mogao da je kupi za male pare i „očerupa“.
Izjava srpskih biznismena Miodraga Kostića i Matijevića da će se udružiti kako bi preuzeli PKB, najavljuje oštru borbu za imovinu, zemljište, životinje, mehanizaciju i stručnjake u Padinskoj Skeli. U redu za ovog poljoprivrednog giganta stoje i firme iz Danske, Nemačke i Kine.
Skupština Grada Beograda odlučila je da se ovo preduzeće privatizuje modelom prodaje dela imovine a privatizacioni savetnik „pravi“ paket imovine koji će biti stavljen pred potencijalne kupce. Najavljeno je da će polovinom godine biti objavljen javni poziv zainteresovanim investitorima ali sindikati smatraju da taj postupak treba obustaviti.
– Procenili su celu firmu na 210 miliona evra a mi smatramo da vredi tri puta više, kaže Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata radnika PKB. – Prodali smo četiri hektara zemlje kod novog mosta ‘Mihajlo Pupin’ za 800.000 evra a mi na tom potezu imamo još 300 hektara. Samo ta zemlja ima veću tržišnu vrednost od čitave sume za koju hoće da nas prodaju. A mi imamo i 9.000 krava, 20.000 grla ostale stoke, 29.000 hektara zemlje…
Već su počeli da prave ustupke pa se priča da će tražiti da novi vlasnik očuva delatnost u narednih pet godina i da zaposleni dobiju otpremnine od po 300 evra po godini staža. A mi pitamo – šta posle tih pet godina?
Stručnjaci u Srbiji, takođe, smatraju da će novi vlasnici uništiti najperspektivnije poljoprivredno gazdinstvo u Evropi.
– Strahujem da će buduće gazde brzo povratiti mala uložena sredstva i zaraditi višestruki iznos kapitala samo po osnovu preprodaje i prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, priča profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista. – Bilo da od toga napravi industrijsko ili građevinsko zemljište. Ako sadašnja generacija sa ovoliko resursa nije sposobna da organizuje poljoprivrednu proizvodnju na održiv način, kako da to očekujemo kada je u rukama malog broja zemljoposednika?
Prema rečima profesora Ševarlića, postavlja se pitanje ko je dozvolio Gradu Beogradu da prodaje društvenu imovinu. Kako kaže, čak ni Ustav Srbije ne dozvoljava prodaju prirodnih resursa.
– PKB je najuređenija poljoprivredna površina u Evropi, ističe profesor Ševarlić. – Oni imaju nekoliko prednosti u odnosu na sve druge firme. Zbog lokacije imaju manje troškove transporta pa je potrebno kratko vreme za snabdevanje voćem i povrćem u svežem stanju. To teško može da ima bilo koji grad u svetu.
Profesor Ševarlić svima koji se zalažu za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta savetuje da prodaju svoje stanove strancima i da ih onda od njih iznajme da u njima žive.
Predlog zaposlnih u PKB-u
Zaposleni u PKB-u protive se najavljenoj privatizaciji ovog preduzeća. Predstavnici oba reprezentativna sindikata PKB-a predložili su alternativni model mešovitog vlasništva koji bi, prema njihovom mišljenju, kompaniji omogućio da inkasira više od 400 miliona evra.
Kontrolni paket od 51 % akcija u PKB-u trebalo bi da, prema tom predlogu, trajno pripadne državi, još 15 % bilo bi podeljeno svim građanima a nekoliko procenata dobili bi zaposleni i penzioneri firme. Ostalih 30-ak % bilo bi ponuđeno na berzi.
Izvor: Novosti