Prijateljska fudbalska utakmica,
22.7.2015.
Padinska Skela, Stadion SC „Tibor i Dragan“
Gledalaca 40 (kapacitet 500)
PKB Padinska Skela 3 – 1 Crvena zvezda (Mali Mokri Lug)
Možete odahnuti s olakšanjem jer se međusezonski period završio odlično. Nije lako provesti čitavih 36 dana bez putovanja i daleko od fudbala. Za to vreme uspeo sam da se odmorim, završim poslove koje sam započeo (ipak ne živim samo od fudbala), pokrenem nove, obeležim prvu godišnjicu svog života u Srbiji (to je bilo tačno sinoć). Ali najvažnije je da sam se ponovo veoma uželeo posećivanja utakmica! Zdravo svima!
Uprkos tome što je šampionat u Srbiji počeo samo za prvu ligu, prijateljske utakmice se igraju na sve strane. Najbolji način da se o njima informišete jesu najnovije sportske novine u kojima se osim vesti o fudbalskim timovima iz različitih liga govori i o tome gde i protiv koga oni igraju tog dana. Moj izbor je „igra zonaša“ – PKB iz Padinske Skele protiv debitanta u Srpskoj ligi (Srpska liga je treća divizija/liga) Crvene zvezde iz Malog Mokrog Luga. Napred na novi stadion!
Padinska Skela se nalazi 15 km nadomak Beograda. Ovo kratko rastojanje između glavnog grada i naselja sa 10.000 stanovnika može se preći gradskim prevozom po veoma niskoj ceni. Autobus kreće sa stajališta „Omladinski stadion“. Ne mogu da verujem da su ga vlasti smestile Bogu iza nogu – strašno! Zbog toga se navijači OFK Beograd s razlogom bune.
Došao sam na svoje mesto ranije, kao po običaju. Bio sam odlučan da vidim kako živi ovo naselje i obavezno sam uzeo nezaobilazno pivo pred početak utakmice. To je bio dobar potez jer je bilo 35° C a na suncu čak 40° C! U takvim trenucima poželim da sam kod svojih prijatelja u Arhangelsku gde je temperatura oko 2° C.
Stadion „Tibor i Dragan“ (ko su ti ljudi nisam uspeo da saznam) nalazi se izvan naselja i ima zanimljive susede – psihijatrijsku bolnicu i kazneno-popravnu ustanovu (iliti ćuzu), građevinu pravilnog petougla koja liči na Pentagon. No, s njima ili bez njih, Padinska Skela je jedna zabit u kojoj nema mnogo turističkih atrakcija, kao ni bilo kakvih mesta na kojima se možete odmoriti ili baviti sportom.
S pivom u ruci u ovom mrtvom gradu konačno sam našao gde da se skrasim – kod kluba penzionera (jeftino, bez šale) na putu do kog sam naišao na nekoliko grafita lokalnih Grobara. Ovaj kraj kontrolišu oni.
Stadion je na mene ostavio pozitivan utisak. Star je ali dobro održavan. Nekad je na ulazu radio šalter za prodaju karata i sa njega su se vijorile zastave klubova i timova Jugoslavije koje više nema. Ima četiri reda tribina a u proseku može da primi 500 ljudi raspoređenih u nekoliko delova. Središnji deo zaštićen je od padavina ali o tome nećemo danas. Na suprotnoj strani tribina nalazi se VIP loža. Lepo je što je sve unaokolo u zelenoj i beloj boji – bojama domaćeg kluba – sve tribine, ograda i klupe za rezervne igrače. Trava je pokošena i zalivena ali ne jakom kišom za kojom cela Srbija vapi već drugu nedelju. Nije fer! Bože, smiluj se!
Kod Poljoprivrednika (tako na ruskom glasi stari naziv PKB-a, kluba osnovanog pedesetih godina 20. veka) nije bilo drastičnijih promena u sastavu i ova utakmica im je bila prva nakon letnjeg odmora. Kod gostiju takođe nije bilo promena u postavi. Sam prolaz u najjaču beogradsku ligu za njih predstavlja veliko opterećenje. Zato je za prvi trening posle praznika bilo spremno 40 fubalera. Nakon dve probne utakmice ovaj broj spao je na 25. Današnja utakmica im je treća i možda još nekoga izgube.
PKB nema velike navijačke grupe ali postoji par pojedinaca. Tako je npr. 2012. godine utakmica između PKB-a i Zemuna na stadionu u Padinskoj Skeli obeležena fizičkim obračunom između Grobara i Taurunum bojsa. Nekoliko desetina običnih gledalaca opravdavaju moja očekivanja da će na današnjem prijateljskom meču biti samo u ulozi posmatrača. Ako preletite pogledom po tribinama, videćete nekoga s flašom vode, nekoga s pivom kako se pozdravlja sa svojim prijateljem i sa nama. Atmosfera je prijatna. Vidi se da je narodu nedostajao fudbal, igrači – momci sa trave. Utakmica nije ni počela a svi već pričaju o fudbalu i raspravljaju o utakmicama Partizana i Crvene zvezde u Prvoj ligi Srbije i Evrokupu. A posebno vole da pričaju o…
„Hej, Marko, si živ?“ Ovim pitanje jedan starac pozdravlja svog prijatelja. Odjednom, nekom od njih zvoni telefon: „O-o-o, Partizan…“
Konačno, pažnja se usmerava na teren a fubaleri PKB-a postižu prvi pogodak na samom početku utakmice. Mislite da je to iznenađujuće? Ne. Loše uigrani gosti nisu uopšte ličili na onaj tim iz prethodne sezone a domaćin je uskoro domaćin udvostručio prednost.
Nakon 25 minuta sudija je napravio kratku pauzu kako bi igrači popili malo vode i umili se nakon čega je već spora igra postala još sporija.
Na drugoj pauzi „mala“ Zvezda je skoro u potpunosti promenila sastav izbacivši na travu devet novih igrača. Ali i oni su jedva dali jedan gol nakon čega je usledila osveta PKB-a. Rezultat: neočekivana ali zaslužena pobeda domaćina na zadovoljstvo svih prisutnih.
Samo još jedna stvar… U okolini stadiona u Padinskoj Skeli nalazi se mnogo njiva, listopadnog drveća, daleko od fabrika i prometne magistrale. Zato ovde ima toliko mnogo pernate divljači čije vrste, nažalost, nisam prepoznao. Ptice su preletale teren svih 90 minuta utakmice što je za svakog gledaoca bio nesumnjivo lep prizor.
Udaljenost:
Beograd – Padinska Skela : 15 km.
Karta:
Autobus Beograd – Padinska Skela 89 dinara.
Originalni teskt: Groundhopping
Tekst prevela: Jovana Ivetić