Svima nam je već jasno da je odluka o lokaciji izgradnje nove Luke Beograd konačna. Izbor lokacije donosi određene probleme. Već smo pisali o tome da će morati da budu posečene euroameričke topole koje služe da štite nasip i za koje je bilo u planu da budu zaštićeno prirodno dobro.
Sledeći problem je ugrožavanje staništa ugroženih vrsta kojima je ova lokacija dom.
Naime, radi se o stotinama autohtonih biljnih vrsta, sisara, ptica i insekata. Njihovo prirodno stanište je upravo lokacija nove luke i uskoro će svoju teritoriju morati da ustupe ovoj građevini.
Ponovo je čoveku važniji finansijski faktor nego značaj prirode i očuvanje iste. Remećenje ekosistema i uništavanje ugroženih vrsta lako se može vratiti kao bumerang i uticati na ostatak prirode i na kraju krajeva život ljudi.
Ovaj deo ekološke mreže štite i međunarodne konvencije kao i domaći propisi, ali izgleda da sve to pada u vodu pred mnogo skupljim interesima.
Ekolozi smatraju da luka ne sme biti izgrađena na ovom mestu već da se treba sačuvati kao i do sada. Važnost ove lokacije i ugroženih vrsta koje tu borave očigledno je od velikog značaja.
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine objašnjavaju da je Zavod za zaštitu životne sredine napravio studiju pre tri godine zaštite „Forlanda leve obale Dunava kod Beograda“.
„Zbog tehničke greške katastarskih parcela i granica, Studija je vraćana za dodatnu izmenu i doradu. Poslednja verzija dostavljena je 21. aprila 2015. godine i prihvaćena sa svim izmenama“, kažu u Sekretarijatu.
„Predlog akta o zaštiti „Forland Beograd“ prosledili smo Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. I još čekamo njihovu saglasnost“, dodaju iz Sekretarijata.
U međuvremenu granice se pomeraju. Zavod od Sekretarijata traži izmenu i dopunu granice predviđene oblasti zaštite.
„Postupili smo po zahtevu Zavoda za zaštitu prirode i o tome obavestili i Ministarstvo poljoprivrede, ali do danas nismo dobili korigovanu verziju studije, kako bismo nastavili započetu proceduru“, kažu u Sekretarijatu.
Ugrožene vrste i oblast predviđena za zaštitu
Ugrožene vrste koje žive u ovom delu priobalja Dunava su: orao belorepan, crna roda i patka njorka. Pored ovih ugroženih vrsta na ovom staništu koje je plavno, tačnije pogodno za život raznih vrsta vodozemaca i gmizavaca takođe ugrožava i njihov opstanak u ovom predelu.
Oblast koja je trebalo da bude zaštićena obuhvata 1858 hektara. Pretežno je pod šumom i to galerijskim šumama vrbe i topole i plantažama kanadske topole.
Naša analiza i mišljenje da je bolje da se Luka Beograd gradi nizvodno ovom pričom dobija još više na snazi. Flora i fauna u ovom veoma značajnom staništu biće potpuno uništena. Nismo stručni da govorimo o posledicama ali svakako će ih biti. Videćemo krajnji epilog cele priče i na koji način će nadležni rešiti goruće probleme. Nadamo se da će im sačuvanje prirode biti prioritet jer je i sam čovek deo iste i uništavajući nju uništava i samog sebe.
Već sam pisao na ovu temu, novu luku nikako ne graditi uzvodno od Beograda. Ukoliko se to uradi pored ugroženih vrsta na području gde će se graditi luka stradaće i Zemun, Lido, odnosno Veliko Ratno ostrvo i sve zaštićene i retke vrste koje tamo obitavaju. Od nafte, ulja i drugih nečistoća stradaće i Leva obala, Kalemegdan, Dorćol…
Najbolje rešenje je proširiti Pančevačku luku odnosno investirati u nju jer je to najekonomičnija varijanta, infrastruktura već postoji a Pančevo je već deo Beograda!
Opet su neki interesi nadvladali zdrav razum !
Luka moze da se gradi samo nizvodno od Pancevackog mosta…