Nikola J.
Prethodnih nekoliko dana u poseti Beogradu bio je predsednik Kine Si Đinping. To je svakako velika stvar za Srbiju jer je Kina jedna od ekonomski i industrijski najmoćnijih zemalja u svetu.
Vodili su se razgovori između kineskog predsednika i naših zvaničnika o mnogim temama a svakako nezaobilazna tema bila je izgradnja luke u Beogradu.
Kinezi su izrazili zainteresovanost za izgradnju luke još prilikom izgradnje Pupinovog mosta. Njihova ideja je bila da se luka locira baš u neposrednoj blizini mosta. Trenutni plan je da bude malo uzvodno od mosta i da se naprave uključenja/isključenja sa obilaznice prema luci. Ostaje pitanje zašto onda obilaznica nije odmah tu pravljena sa sve petljom za luku nego će se opet dodatno raditi na tom delu puta?
Mi smo dobili poziv od urednika Beogradske hronike RTS-a da iskažemo svoj stav o izgradnje luke kod Pupinovog mosta kroz kratak intervju. To ste imali prilike da vidite u Beogradskoj hronici i u nekoliko Dnevnika. Nismo baš imali priliku da za tako kratko vreme iskažemo sve što mislimo pa ćemo to pokušati kroz nastavak teksta.
Da li je pravo mesto za luku pored Pupinovog mosta?
Ovo pitanje je davno postavljeno i odgovor se još uvek vaga. Naše mišljenje je da to i nije baš idealna pozicija za tako jedan veliki projekat, a znamo da je u preliminarnom planu da luka zauzima površinu od 300 hektara.
Tako jedan veliki i specifičan projekat kakav je „Luka Beograd“ zahteva detaljne analize, znanje i iskustvo stručnih ljudi. Dakle neophodno je razmišljati narednih 100 i više godina unapred a ne 20-30 pa da onda opet izmeštamo luku na neko drugo mesto.
Izgradnjom Pupinovog mosta leva obala dobila je vezu prema Zemunu i Novom Beogradu koji su poznati kao mesto gde se nalazi najveći broj poslovnih zgrada i modernih stambenih blokova. Do njih se sad stiže od mosta za nekih 10-15 minuta. Što znači da je taj deo grada dobio jedno veliko prostranstvo za dalju izgradnju.
Da li je bolje da se na levoj obali gradi luka i dalje industrijska zona ili poslovno-stambeni kompleksi to je za neku dublju analizu i pitanje za gradskog arhitektu.
Luka koja će služiti kao čvorište dolaska robe sa istoka i plasiranje na zapad, ali i u drugom smeru, mora imati vezu i sa železničkim saobraćajem, avio saobraćajem i drumskim saobraćajem. Mesto kod Pupinovog mosta ima sve osim železničkog. Iz tog razloga možda je bolje rešenje pozicija nizvodno od Pančevačkog mosta.
Znamo da se sprema izgradnja novog mosta preko Dunava kod Ade huje i da je plan da se zatvori prsten oko Beograda u neko dogledno vreme, u sladu sa tim u tom predelu putna infrastruktura i povezanost sa autoputem i ostalim saobraćajnicama biće odlična. Svedoci smo da se unapređuje i železnica tako da je železnički saobraćaj takođe još jedan plus. A obilaznicom se lako stiže i do aerodroma.
Takođe smatramo da je bolje da luka bude nizvodno od Beograda jer u slučaju nekog incidenta Beograd neće biti ugrožen.
Još jedna opcija je luka u Pančevu i njena eventualna rekonstrukcija i proširivanje. Ta luka ima odličnu poziciju i mogla bi biti odlično rešenje.
Na kraju, ovo je bila naša kratka analiza situacije, šta će kako tačno biti treba da odluče oni koji su se za to školovali, imaju velikog iskustva u tom poslu i najstručniji ljudi koje Srbija ima. Šta god da bude odluka ne treba mnogo negodovati, to je jedan veliki projekat za Beograd i značiće nam puno jer će i Beograd sam imati koristi od celog projekta.
Foto: Vesna Anđić
