Srećna slava domaćine, srećan Mitrovdan!

Pravoslavna crkva i vernici slave Dan Svetog Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Praznik je posvećen komandantu Soluna iz 3. veka koji je stradao jer je štitio hrišćane. Srbi smatraju da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove, pošto počinje zima, a ako je praznik pod snegom, znak je vrlo hladne zime.

Srpska pravoslavna crkva današnji dan slavi kao praznik posvećen antičkom komandantu Soluna Svetom Dimitriju koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Dan svetog Dimitrija je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.

Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku posle Hrista za vreme cara Maksimilijana. Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru. Kada je car čuo da je solunski komandant i sam hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen, a potom pogubljen.

Solunski hrišćani su ga tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Sveti Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna. Kult Svetog Dimitrija veoma je živ i kod Srba, a u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj Patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.

Mitrovdan u narodnom verovanju

U našem narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Uoči Mitrovdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine (Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak). Ko hoće da mu crni luk zimi ne proklija, neka ga uoči Mitrovdana ostavi na toplo mesto, pa se neće pokvariti, ma kolika toplota bila.

Kupus se seče obično o Mitrovdanu. U Mitrovu nedelju ne treba sejati žito, zato što je to zadušna nedelja, u kojoj, po narodnom verovanju, posejano žito rađa prazne klasove. Po ovcama se gleda kakva će biti zima: ako na Mitrovdan leže sa skupljenim nogama, biće blaga zima, ako leže sa opruženim nogama, biće oštra. Ako na Mitrovdan bude oblačno, biće topla zima; bude li vedro, biće oštra. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju. Na Mitrovdan se u svaki ugao kuće stavi po jedan oblutak protiv miševa. U istočnoj Srbiji se dan po Mitrovdanu naziva Mišji ili Mišulov dan, koji se praznuje da miševi ne bi po hambaru i kući nanosili štetu.

Svetog Dimitrija slave Grci, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Srećan slava domaćine, srećan Mitrovdan! Sveti je dan nek takav i bude, da zdravica dugo kruži, da se vino dobro služi, da u domu cveta sloga, da je zdravlje dar od Boga! Da se vazda pesma ori, da se mudra reč zbori, nek je slava srećna svima, da slavite vekovima! Podigni čašu takav je red,u čaši vino u duši med.