Bojan K.
U prvoj polovini 2012. došlo je do pogoršanja ekonomske situacije u Srbiji. Privreda
Srbije pokazuje veći broj slabosti i glavni rizici dolaze od krize evrozone, velikog deficita budžeta, očekivanog rasta inflacije i velike stope nezaposlenosti. Gotovo 60.000 firmi i radnji ima blokirane račune zbog 147,4 milijarde dinara duga, i to bez obračunate kamate. To čini petinu svih zvanično registrovanih privrednika.
Dinar je istorijski najnižu vrednost imao 9. avgusta, kada je jedan evro vredeo 119,0723 dinara, a najjači je bio 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro.
Problem javnog duga
Jedan od najvećih problema domaće ekonomije je deficit budžeta i stanje javnog duga. Deficit budžeta Srbije je na kraju jula iznosio 94 milijardi dinara. Budžetom za 2012. godinu, koji je napravljen u dogovoru sa MMF-om, predviđeni su prihodi od 750 milijardi, rashodi od 890 milijardi i budžetski deficit od 140 milijardi dinara. Stand-by aranžman koji je Srbija sklopila sa MMF-om u septembru 2011. zamrznut je u februaru ove godine. Nova Vlada je objavila da će rebalans budžeta biti usvojen u septembru i da je nemoguće završiti godinu sa zacrtanim deficitom (4,25%) i obnoviti sporazum sa MMF-om. Očekuje se da će deficit na kraju 2012. iznositi 6,5%
BDP-a, odnosno preko 200 milijardi dinara. Problem predstavlja i visok javni dug Srbije koji je na kraju juna iznosio 15,47 milijardi evra, što je za milijardu evra više nego na kraju 2011. godine. Promene u Zakonu o NBS pojačaće pritisak na dinar i devizne rezerve i posredno uticati na rast inflacije.
Procene NBS su da će ukupan neto priliv stranih investicija u Srbiji u 2012. godini iznositi 420 miliona evra. Prošle godine neto priliv stranih investicija je iznosio preko 2 milijarde evra?? Planirani prihodi od direktnih stranih investicija za ovu godinu su 1,1 milijardu evra, ali procene su da će odliv iznositi preko 680 miliona evra. Pozitivna vest je to da je Fiat počeo 13. avgusta da izvozi model 500L proizveden u fabrici u Kragujevcu. Procene su da će fabrika do kraja godine izvesti oko 30.000 vozila, što će pozitivno uticati na deficit tekućeg računa.
Donošenje novih zakona i smanjenje budžetskog deficita
Nova Vlada je sagledavši stanje srpske ekonomije i manjka u državnom budžetu najavila rebalans istog i najavila rad na izradi mera za poboljšanje loše ekonomske situacije. Jedna od najavljenih mera je i smanjenje budžetskog deficita u 2013. godini za 100 milijardi dinara. Naravno, ko preživi zimu i sva povećanja računa najavljena od septembra.
Plan Vlade je povećanje četiri poreza od 1. oktobra. Očekuje se povećanje stope PDV-a na 20 odsto, s tim što bi niža stopa ostala osam odsto a najavljeno je i povećanje poreza na dobit sa 10 na 12 odsto, povećanje akciza kao i izmene poreza na dohodak gradjana. To znači da bi benzin poskupeo 10-ti put od početka godine, kao i to da kupujemo najskuplji benzin u regionu. Neke od prvih mera Vlade su bile produženje uredbe o ograničenju cene hleba na 44 dinara koja će važiti do 30. septembra i odluka da struja ne poskupi do kraja 2012. Ali zato grejanje hoće, već sa početkom grejne sezone.
Sušna godina
Analitičari se slažu da ćemo ovu godinu zapamtiti kao godinu skupe hrane. Da, Srbija zemlja poljoprivrede, šljiva, pšenice skupo će plaćati hranu. Sve sirovine iz primarne poljoprivredne proizvodnje će imati izuzetno visoke cene. Očekuju se rekordne cene kukuruza i soje koji su najviše bili pogodjeni sušom, a očekuje se i poskupljenje mesa usled povećanja cena stočne hrane. Posledice suše će se indirektno odrazili i na pšenicu, iako je požnjevena pre početka dugotrajnog sušnog perioda. Ona bi umesto hlebnog žita moglo da bude korišćena za stočnu hranu umesto kukuruza. Mnogi ratari su zadržali pšenicu u silosima, kako bi dočekali eventualno bolju cenu na tržištu, a sad razmišljaju da je upotrebe kao stočnu hranu umesto kukuruza koji je pretrpeo velike štete u mnogim regionima. Pšenica je na kraju jula bila 60% skuplja u odnosu na jul prošle godine???
Srbija u brojkama
6,1 odsto je iznosio medjugodišnji rast potrošačkih cena u julu 2012. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (jul 2012. u odnosu na jul 2011. godine). Ako tome dodamo da je % smanjenja prosečne plate u 2012 u odnosu na decembar prošle godine, jasno nam je koliko manje novca u džepovima imamo. Ali statistički upoređeno, brojka je sledeća
40.354 dinara je iznosila prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, u Republici Srbiji u periodu januar-jun 2012. godine. Prosečna neto zarada, isplaćena u periodu januar-jun, nominalno je veća za 10,2 odsto, a realno je veća za 5,8 odsto, nego u istom periodu 2011. godine?? Isto vam je i sa vremenskom prognozom, statistika jedno subjektivni osećaj drugo
22.145 dinara je iznosila prosečna penzija u periodu januar-jun 2012. godine u Republici Srbiji, podaci su Ministarstva Finansija.
4.2 odsto iznosi pad industrijske proizvodnje u Srbiji u periodu januar-jun 2012.
godine u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za Statistiku.
25.5 procenata iznosi stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema poslednjoj Anketi o radnoj
snazi iz aprila 2012. godine, objavio je Republički zavod za Statistiku. Anketa o
radnoj snazi sprovodi se svake godine u aprilu i novembru, na uzorku od oko
8.000 domaćinstava. Znate li šta znači ova brojka u odnosu na broj stanovnika? Oko 730 hiljada nezaposlenih što je približno polovina u odnosu na broj zaposlenih, a skoro trećina radno sposbnog stanovništva.. Nije teško zapitati se ko ovde zarađuje sve te silne penzije i socjalna davanja?
10.140 milijardi evra su iznosile devizne rezerve Narodne Banke Srbije na kraju jula
2012. godine. Na kraju 2011. godine devizne rezerve su iznosile 12 milijardi
evra.
15.47 milijardi evra iznosio je javni dug Srbije na kraju jula 2012. godine, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju jula 2012.
iznosile su oko 13,070 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio oko 5,592
milijardi evra, a spoljni dug 7,477 milijardi evra.
49.421 dinara iznose izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva u Republici Srbiji u
prvom kvartalu 2012. godine, objavio je Republički zavod za Statistiku.
40,3% ovih izdataka otpada na izdatke za hranu i bezalkoholna pića. A ako ovaj iznos uporedimo sa iznosom prosečne zarade, dolazimo do gubtika od oko 9 hiljada dinara mesečno..
4.144 milijarde evra je vrednost izvezene robe u periodu januar-jun 2012. godine iz
Srbije a vrednost uvezene robe iznosi 7,206 milijadri evra. Vrednost izvoza je
povećana za 0,6% a vrednost uvoza je povećana za 5,7% u odnosu na isti
period prošle godine, dok je deficit povećan za 13,6%. Pokrivenost uvoza izvozom
iznosi 57,4%.
0,9 odsto predstavlja smanjenje prometa robe u trgovinama na malo u periodu
januar-jun 2012. godine, u odnosu na isti period 2011. godine izražen u stalnim
cenama.
0,9 odsto iznosi stopa nataliteta u Srbiji u 2011. godini, stopa mortaliteta iznosi 14,2%0 dok
je stopa prirodnog priraštaja negativna i iznosi -5,2%o.
8,002 milijardi evra iznosi devizna štednja gradjana Srbije na kraju juna 2012.
godine, saopšteno je iz Narodne Banke Srbije. Opet statistika, jer podestimo se, svakog meseca smo 9 hiljada u minusu. Ko ima za štednju?
Nije moguće, da na ovom mestu ne pomenemo i obrazovanje. Broj visokoobrazovanih u Srbiji je veoma nizak, oko 6.5% a ako se računaju i visoke škole, onda taj procenat iznosi oko 10%. Takođe, imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni. Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80%, kod nas je 20 do 30%. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira. Prema broju obrazovanih, lošiji smo od regiona, jer je Slovenija, prema nekim statistikama, dostigla evropskih 20%, a Hrvatska je na poslednjem popisu bila ispred nas za oko dva odsto. Radi poređenja, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000, što je veoma dobro, ali, Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa čak 1000. Čisto da znamo kako je to u Evropi.
Vaš Lobi
