Bojan K.
Bez obzira na to što se još ne zna sudbina kombinata koji je hranio Beograd, radnici PKB-a kažu da je njihova proizvodnja održiva i da im obezbeđuje plate. Ističu da je hrana koju proizvedu veoma tražena roba među domaćim potrošačima, a na adresu u Padinskoj Skeli stižu i ponude za izvoz.
Svakog jutra oko deset sati radnici PKB-a dopreme oko 600 kilograma povrća u prodavnicu u Ulici 29. novembra. U to vreme je i najveća gužva ispred jednog od četiri preostala PKB-ova maloprodajna objekta.
Iako je pravni i imovinski status kombinata nerešen, radnici u sezoni proizvedu 700 tona povrća na otvorenom i 250 tona povrća u plastenicima. Ove godine za tu proizvodnju dobili su sertifikat Global gep.
„Global gep garantuje da mi u ovoj proizvodnji ne koristimo aditive, hormone i ne koristimo hemijska sredstva koja nisu dozvoljena u Evropskoj uniji“, ističe rukovodilac hortikulture u PKB-u Rade Đurović i dodaje da se oplodnja vrši isključivo pomoću bumbara.
Do 2008. godine PKB je bio u društvenoj svojini, a kada je ukinuta, prelazi u vlasništvo države koja ga je ubrzo ugovorom o poklonu ustupila gradu.
Očekuje se da bi taj proces sada mogao da ide u suprotnom pravcu jer je to, kažu stručnjaci, način da se nađe strateški partner.
Glavni menadžment nije hteo pred kamere, a sindikalci ističu da je za radnike prihvatljivo rešenje da se PKB da na upravljanje privatnom vlasniku, pod uslovom da veći deo ostane u rukama države.
„PKB se apsolutno izdržava od svojih proizvoda, primamo plate iz sopstvenih kapaciteta niko nam ne dotira lične dohotke nismo budžetsko preduzeće, jedino što dugujemo budžetu iz nekog prethodnog perioda. To su dugovi iz devedesetih kada je PKB čuvao socijalni mir ove države“, objašnjava Milisav Đorđević iz Samostalnog sindikata PKB-a.
Visok kvalitet proizvoda potvrđuju i standardi i kupci, a može li PKB da vrati staru slavu i izgradi savremeni brend.
„Svakako da može, ali da bi se to desilo morao bi da uradi sve ono što je činilo nekada PKB, da ima i kapacitete bez kojih je ostao nesmotrenom politikom privatizacije, institute, maloprodajnu mrežu“, kaže prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Na imanjima PKB-a odgaja se i 50.000 životinja. Njihova farma muznih goveda je najveća u Evropi. Sami proizvode stočnu hranu, a imaju i doradni centar za semensku robu.
Izvor: RTS
