Kanalizacija na levoj obali zavisi od investicija u građevinskoj industriji

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić je istakao da Grad Beograd ne bi mogao da se razvija bez investitora, jer se deo novca koji ulažu sliva u budžet i najveći deo sredstava kojima Grad raspolaže dolaze iz investicija u građevinskoj industriji.

U Beogradu postoji jako veliki broj investitora, što svakako jeste dobra vest budući da smo se borili da stvorimo uslove koji će obezbediti dolazak investitora, kako domaćih tako i stranih. To nije lako obezbediti jer to znači da je poslovna klima takva da investitor zna da su njegova sredstva sigurna i da će uspeti da dovrši posao, rekao je glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

Broj gradilišta u Beogradu izražava u hiljadama ukoliko se u obzir uzmu i privatna gradilišta na obodima grada.

– Trudimo se da imamo kontinuitet od oko milion i po izgrađenih kvadrata godišnje. Sve to prati i izgradnja nedostajuće infrastrukture, naročito na levoj obali Dunava gde smo pre dve godine počeli sa pripremama za izgradnju kanalizacione mreže – rekao je Stojčić.

Često se tvrdi kako cela leva obala Dunava nema kanalizaciju i ali to se odnosi samo na deo objekata koji su izgrađeni devedesetih godina bez dozvole i plana.

– U naseljima Borča, Ovča, Kotež, sve što je urađeno planski ima svu potrebnu infrastrukturu. Međutim, jako je veliki broj objekata izgrađenih bez građevinske dozvole u poslednje tri decenije.

To su objekti čiji investitori nisu plaćali naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i u tom smislu nisu Gradu dali sredstva koja su mu neophodna da bi se to izgradili. Veliki je problem u tim naseljima jer su nedovoljno široke ulice kako bi prošao gradski prevoz ili kola hitne pomoći – istakao je Stojčić.

On je naglasio i da jedan deo Krnjače nije izgrađen na adekvatnoj koti, trebalo je da taj teren bude nasut i tada se ne bi dešavalo izlivanje podzemnih voda.

– Važno je da se podvukla crta i da ne sme više da se gradi bez dozvole, prvo što nema uslova da se to uradi, a drugo nije fer prema ostalim građanima Beograda. Veliki je problem okazonjenje, kada je neko gradio na značajnoj trasi javne infrastrukture ili kada zemljište nije vlasništvo onoga ko je podneo zahtev, a sve ostalo je rešivo – rekao je glavni urbanista.

Za nelegalnu gradnju su krivi i Grad Beograd i opština Palilula, jer je investicija u proteklih 30 godina na levoj obali bilo poprilično, što se da videti koliko novih zgrada ima, ali nažalost te pare nisu išle u kasu nego u džepove.