Heroj nedelje: Branko u službi lepše Borče

Na levoj obali, u vreme kada jedan deo naroda nemarno krši ekološki bonton dok drugi deo sa letargijom gleda đubrišta i deponije, jedan čovek je u deliću sekunde odlučio šta treba da se uradi i – uradio.

Naš sugrađanin, Branko Janković, najavio je na društvenim mrežama svoju nameru i pozvao sve zgrožene sugrađane da mu se pridruže 15. oktobra u akciji čišćenja đubrišta kraj stajališta na Zrenjaninskom putu, u blizini tržnog centra Shoppi. Na akciju niko nije došao, a on je ipak sâm za tri i po sata uspeo da počisti gotovo sve.

– Nisam planirao da će mi zafaliti kesa – kroz smeh konstatuje.

Uspeli smo da ga nađemo i pristao je da nam, u lokalnoj birtiji uz pivo (i kafu), ispriča svoju priču:

Išla je priča za to stajalište, a znam još od pre, dok se nisam zarazio biciklizmom. Krenem za Padinsku Skelu. Stanica kod Bitolja, kod BIP-a, gledam đubre i pitam se „da li ste vi, ljudi, normalni“. To niko neće skloniti.

Na pitanje da li je neki događaj bio povod za njegovu akciju odgovara:

Nije, jednostavno mi dunulo. Imao sam slobodan vikend i planirao da odem do Avale. Ipak nisam otišao, a imao sam snage za nešto, vidim na Internetu dušebrižne komentare baš za tu stanicu,  „jao vidi đubreta, jao kako bacaju, jao ovo, jao ono!“ Pa dajte ljudi da napravimo neku akciju, počistimo i posle ćemo da vidimo šta ćemo.

Nažalost, akcija nije krenula kako je planirao:

Snimio sam početak čišćenja na svoj profil i nadao se da će nakon toga neko da se pojavi. A ono – nigde nikoga. Pitao sam se da li sam tolika budala da sam ipak došao sâm, posle toliko najava i komentara. Mogao sam i da se pokupim i odem kući, ali u glavi mi je bilo, „e, vala, neću!“

U povratku sam postavio slike na istu fejsbuk grupu i napisao, „Slobodno udrite po kritikama zato što nisam počistio sve. Da je bilo još dve, tri osobe, to bi sve bilo počišćeno sigurno.“

Veruje da je dovoljno manje nego što se misli da se podigne svest o očuvanju životne okoline.

Kada neko uloži svoj napor, neće mu uopšte biti glupo sledeći put kad vidi da neko baca đubre tamo gde je on čistio da ukaže i opomene.

Ne pada mu, kaže, na pamet da traži od Gradske čistoće kese i džakove. Od njih traži konkretnu akciju.

Napunio sam tada 11 džakova i hteo sam da odnesem u Gradsku čistoću, tražim nadležnog koji god da je, prijavim šta je to i odakle je to i zamolim da nešto učine po tom pitanju.

Ovo sam ja uradio sa svojim prijateljima umesto vas. Sad, jedino šta vam ostaje je da čistite redovno kante, da ljudi imaju gde da bacaju. Sad vi budite redovniji malo. Ako treba i inspekciju da šaljete da se ljudi spreče da bacaju tamo i to je neki pomak.

Planira ponovo da izvede istu akciju u nedelju, na istom mestu pošto je u međuvremenu na istoj lokaciji ponovo brdo smeća.

Ako treba i svake nedelje sve dok se stvari ne promene na bolje.

Osvrnuli smo se i na slučaj Filipa Vukše, mladog aktiviste koji je uređivao stajališta GSP-a i zaradio prekršajnu prijavu. Ustanovili smo da bi se možda isto proveo ako bi mu palo na pamet da postavi kante za đubre mimo znanja GSP-a i Gradske čistoće. Na našu radost, još uvek neće niko sankcionisati akcije čišćenja.

Takođe je angažovan i u udruženju aktivista za pomoć napuštenim životinjama „Marija i Marfi“:

Nekoliko tih organizacija ima zajednički cilj. Sve one dobijaju donacije u vidu knjiga, igračaka i drugog, što se kasnije prodaje aukcijski na Internetu i svaka akcija je za finansiranje drugog udruženja i tako ukrug.

I sâm je kao donaciju jednom prilikom priložio jedan od svojih bicikala na aukciju. Neki su, videvši da nekome nije žao svoj bicikl da pokloni, počeli da uplaćuju novac na račun, po 300, 500 dinara…

Član je i udruženja „Ulice za bicikliste“. Kaže, nema gde ga nema. Trudi se da postigne sve i voljan je da svojim prisustvom pomogne na bilo koji način.

Tako sam, i pored svih obaveza, organizovao vreme da uvek mogu još nešto, dodatno.

U ime udruženja planira da urgira kod vlasti da se što pre izgradi biciklistička staza na Pupinovom mostu i obilaznicom prema Borči jer postojeća završava na početku mosta; najkraće rečeno ne vodi nigde. Obećanja vlasti slušamo skoro 3 godine, ali bez realizacije.

Ne krije svoj optimizam u borbi za bolje sutra i za bolji grad.

Za kraj – možemo svi da gledamo kako nam kraj postaje smetlište i da cokćemo, ali možemo i da nešto uradimo. Da se traže nadležni, da se ukazuje na problem, da se rešava problem… Da što više ljudi radi ovo što je Branko uradio samo jednom i samo malo i leva obala će biti mnogo čistija. Završićemo sa Brankovim motom:

Ako promeniš mišljenje samo jednog čoveka, promenio si mnogo.

Foto: Branko Janković