Bojan K.
Poslednjih godina je sve više dece sa teškoćama u govoru. Dete prve reči izgovara sa godinu dana i tada počinje njegovo usvajanje govora.
U tom periodu je jako bitno da detetu stalno pričate i propratite svoje postupke i pokrete rečima.
To će vašem detetu stvoriti želju da komunicira, naravno najpre rečima a onda i rečenicama. Dete u tom uzrastu bolje razume nego što govori.
Intenzivan razvoj govora se odvija između treće i četvrte godine, kako na polju razumevanja tako i na polju izražavanja.
Ali u toku govorno-jezičkog razvoja mogu nastati teškoće kod pojedine dece. Ukoliko ne posvećujete dovoljno pažnje i ako je dete zapostavljeno i prepušteno samom sebi u smislu razvoja govora doći će do kašnjenja u govoru i dete neće progovoriti na “vreme”.
Ukoliko primetite da dete do treće godine ne govori ili izgovara samo par reči vreme je da se obratite logopedu. Ovaj porećaj se naziva alalija.
To je poremećaj koji se ispoljava odsustvom govora i dete ne razume govornu poruku ili ne govori ali govornu poruku delimično razume, neizainteresovano je za govornu komunikaciju, razvija sopstveni jezik, koji je nerazumljiv za soscijalnu sredinu, komunicira gestovima, ćutljivo je, povučeno, plašljivo. Ili ukoliko dete ima disfaziju odnosno ukoliko je detetov govor i razumevanje ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i starosni uzrast. Dete govori ali je rečnik oskudan, koristi osnovne oblike reči, rečenica mu je kratka, agramatična, ne izgovara pravilno veliki broj glasova, ne razlikuje rod, tečko usvaja mnozinu, ne koristi vremena, predloge, priloge…
Zato ukoliko ste primetili ove simptome kod svog deteta hitno se obratite logopedu.
Što ranije odreagujete, dete ima veće mogućnosti da razvije svoj govor i na vreme krene u školu sa svojim vršnjacima.
Ssisss-miss ili Rrrolllerrri
Jedan od blazih oblika teškoća u govorno-jezičkom razvoju jeste dislalija.
To je nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Dete može da ne izgovara neke glasove (omisija), zamenjuje nerazvijeni glas – glasom kojim ima (supstitucija), glas odstupa od normalnog kvaliteta glasa (distorzija).
U okviru razvojne norme, za svaki glas postoji period kada se on javlja. Ali do pete godine su svi glasovi već razvijeni. Ovim poremećajem je zahvaćen veliki broj glasova, kao što su: S, Z, C, Č, DŽ, Š, Ž, Ć, Đ, L i R.
Najčešći oblik dislalije je interdentalni sigmatizam, a to je kada dete izgovara ove glasove tako sto stavlja jezik između sekutića, poznato u narodu da takvo dete “šuška”.
Takođe je veliki problem pri izgovoru glasa L koje dete može da izgovara kao poluvokal V ili da ga menja sa glasom J. Iste tečkoće dete ima pri izgovoru glasa R. Ovo je još jedan pokazatelj na koji treba da obratite pažnju i obratite se logopedu za savet.
Nemojte ignorisati, već pomozite svom detetu. Ovakav govor deteta može biti ismevan od strane vršnjaka, nailazi na kritike i tada dolazi do povlačenja deteta u sebe, gubitka samopouzdanja, što može dovesti do većih psiholoških problema deteta, a ako dete ove teškoće ima i kada krene u školu ovakav govor će se odraziti na pisanje.
Dete piše onako kako govori. Nemojte čekati da do ovoga dodje. Ne stidite se da potražite savet logopeda. Što pre, to bolje. Za logopeda nikad nije rano.
Mi smo sve ovo saznali od logopeda Biljane Dokić iz centra za edukaciju “Pravilan Glas” koji se nalazi u ulici Ivana Milutinovića 85 u Borči, stoga predlažemo svima da se obratite za sve savete vezano za ove teškoće ili bilo koje govorno – jezičkih smetnje.
