Ivana S.
Da li ste znali da je ženski mozak manji od muškog? Prosečna težina muškog mozga je oko 1,3 kilograma, dok je prosečna težina ženskog mozga za 10% manja.
Sa druge strane, istraživanja kod životinja konstantno ukazuju na to da što je veći mozak životinje su pametnije, pa se postavlja pitanje da li to znači da muškarci moraju biti inteligentniji od žena? Tačno?
Ne, naravno da nije. Pre svega treba pomenuti da je mozak trenutno najmanje istraženi deo ljudskog tela. Dugo se verovalo da postoje samo male razlike između muškog i ženskog mozga, i da su te razlike ograničene isključivo na hipotalamus, deo mozga koji kontroliše seksualnu želju i želju za hranom.
Međutim, istraživanja pokazuju da žene i muškarci imaju različitu strukturu mozga, ali i da mozak koriste na različite načine. Mozak je sastavljen od „sivog” dela, deo mozga koji nam pomaže u razmišljanju, i „ belog” dela, deo koji je zadužen za komunikaciju i transfer informacja.
Prema istraživanjima, rezultati se kreću od toga da muškarci i žene imaju gotovo jednako sive zone, do toga da je muškarci imaju približno 6,5 puta više nego žene, ali sva se slažu u tome da žene imaju oko 10 puta više bele zone.
Ta razlika se može objasniti pomoću načina na koji muškarci i žene razmišljaju. Muškarci više koriste sivu zonu koja se sastoji od puno aktivnih neurona. Žene pak više koriste belu zonu koja se sastoji od većeg broja veza između neurona. Na taj način je ženski mozak malo složeniji, što ženama daje mogućnost bržeg razmišljanja, za razliku od muškaraca.
Ovo znači da će male devojčice mnogo brže progovoriti od dečaka, kao i da odrasla žena može apsorbovati različite vrste informacija iż različitih izvora u isto veme, što žene čini sposobnim za multi-tasking. Dakle, žena u isto vreme recimo može voditi telefonski razgovor sa šefom, spremati večeru i voditi računa o tome šta radi beba koja leži u njenoj blizini.
Muškarci su ipak bolji u tome da jednu stvar završavaju za drugom, dakle samo po jednu u datom momentu vremena. U nekim slučajevima ovo otkriće uistinu objašnjava neke od stereotipa koji nam se možda ne sviđaju. Na primer muškarci su bolji u orijentaciji, dok su žene bolje u izražavanju stavova. Takvi stereotipi neke osobe mogu učiniti poprilično nervoznima. Šta te razlike u muškom i ženskom mozgu predstavljaju? Treba li se ženama automatski zabraniti napredovanje u matematičkim predmetima? Trebaju li samo muškarci biti inženjeri? Pre nego li počnemo donositi bilo kakve zaključke, najbolje bi bilo da shvatimo o kakvim se tačno razlikama radi.
Ključne razlike muškog i ženskog mozga / Ženski vs. muški mozak
Međuljudski odnosi
Žene komuniciraju efikasnije od muškaraca, sa naglaskom na korišćenje neverbalnih znakova, sposobnosti saosećanja i pokazivanja emocija. Muškarci su više orijentisani na sam zadatak, manje su pričljivi, više izolovani i teže razumevaju emocije. Te razlike objašnjavaju zašto muškarci ponekad imaju poteškoće u komunikaciji i zašto prijateljstva među muškarcima izgledaju drugačije od prijateljstva među ženama.
Leva vs. obe hemisfere
Muškarci informacije bolje obrađuju u levoj hemisferi mozga, dok žene informacije obrađuju jednako dobro u obe hemisfere. Ta razlika objašnjava zašto su muškarci bolji u aktivnostima koje kontroliše leva hemisfera, kao što je percepcija prostora.
Matematičke sposobnosti
Inferiorno parijetalni režanj je znatno veći kod muškaraca. On se proteže levom i desnom stranom mozga. Kod muškaraca je inferiorno parijetalni režanj veći na levoj strani koja kontroliše sposobnost matematičkog razmišljanja, a to verovatno objašnjava zašto su muškarci uglavnom veštiji u matematičkim zadacima.
Ženama je inferiorno parijetalni režanj veći na desnoj strani, što im omogućava da se usredsrede na određene nadražaje kao što je bebino plakanje usred noći.
Reakcija na stres
Najčešći odgovor muškarca na stres je borba ili beg. Žene se u stresnim situacijama puno bolje snalaze i to pomoću razvijanja strategija. Razlog za ove različite reakcije na stres je ukorenjen u hormonima.
Jezičke sposobnosti
Dva dela mozga su odgovorna za jezičke sposobnosti. Utvrđeno je da su veći kod žena, što ukazuje da žene imaju razvijenije jezičke sposobnosti.
Emocije
Žene imaju veći limbički sistem što im omogućava bolje razumevanje i izražavanje osećanja.
Nedostatak je povećana pojava depresije kod žena naročito za vreme menstrulanog ciklusa ili nakon porođaja.
Veličina mozga
Mozak muškaraca je uglavnom 10% veći od ženskog. Ova razlika u veličini nema apsolutno nikakve veze s inteligencijom, ali se objašnjava u fizičkoj veličini muškaraca i žena. Naime, muškarci trebaju više neurona kako bi kontrolisali svoju veću mišićnu masu i veću veličinu tela zbog čega, uopšteno, imaju veći mozak.
Bol
Muškarci i žene bol doživljavaju drugačije. U istraživanjima žene zahtevaju veću količinu morfijuma za razliku od muškaraca, a žene takođe češće priznaju bol.
Prostorna percepcija
Muškarci obično imaju bolje prostorne sposobnosti, odnosno mogućnost da stvore mentalnu sliku koja predstavlja prostornu dinamičnost. Žene se obično bore u ovom području. Naučnici su otkrili da žene imaju deblji parijetalni deo mozga koji ometa sposobnost prostorne percepcije.
Osetljivost na bolesti
Zbog načina na koji muškarci i žene koriste obe hemisfere mozga postoje neke bolesti na koje su muškarci, odnosno žene, osetljiviji. Muškarci su skloniji autizmu,Tourretovom sindromu i jezičkim problemima, kao što je disleksija. Žene su sklonije poremećajima u raspoloženju kao što su depresija i teskoba.
Dakle, ako ste žena i zabrinjava vas problem same veličine mozga, trebate znati da su u ženskom mozgu neuroni bolje povezani, tako da su znatno bliži jedan drugome. Ova blizina u kombinaciji s brzim vezama bele zone omogućavaju ženskom mozgu da brže radi.
Neke žene imaju čak 12% više neurona od muškaraca. Ali ni gustoća ženskih neurona ne određuje nivo inteligencije. Naučnici su u jednom istraživanju testirali način na koji muškarci i žene razmišljaju. Dakle, muškarci više koriste sivu zonu, dok žene belu. Ali one takođe koriste različite delove mozga za isti zadatak. U tom istraživanju su muškarci koristili jedno malo područje na levoj strani mozga, kako bi rešili zadatak. Žene su pak koristile područja obe strane mozga za rešavanje istot zadatka. Ovo istraživanje pokazuje da postoji više načina korištenja mozga kako bi se došlo do istog rezultata. Što se inteligencije tiče, prosečni IQ je isti kod muškaraca i žena, tako da dragi moji nije sve u veličini, ima nešto i u efikasnosti.
Time dolazimo do pitanja da li određeni nivo inteligencije stečemo samim rođenjem ili pod uticajem okoline? Jasno je da postoje razlike u odgoju dečaka i devojčica. Devojčice često možete videti u ružičastoj odeći kako se igraju lutkama, a dečake u plavoj odeći dok guraju autiće. Time je već roza boja određena kao boja devojčica. Ako postoje razlike u mozgu ljudi, to bi moglo biti zbog društva, odnosno okoline koja svesno ili nesvesno oblikuje osobu.
Međutim, postoje verovanja da je struktura mozga određena samim rođenjem. Istina je da se određeni delovi mozga kod dečaka i devojčica razvijaju u različito vreme. Međutim, naš obrazovni sistem to ne uzima u obzir. Na primer devojčica koja je na početku školovanja manje vešta u matematici, može tu veštinu razviti kasnije. Ipak, kada dete naiđe na predmet za koje njegov mozak nije spreman, postaje frustrirano i prebrzo odustaje. Zatim devojke mogu početi s razmišljanjima da su dečaci bolji u matematičkim područjima i da su devojke sklonije odabiru manje zahtevnih projekata. I eto nas već u diskusiji o svim životinim odabirima koje žene prave u odnosu na muškarce.
S druge strane, naučnici tvrde da je sve stvar nesigurnosti koja je isključivo u našim glavama. Pa tako dragi moji, vodite računa o svojim mislima, rečima, delima i navikama, jer sve to što čini naš karakter i što nas čini manjim ili većim ljudima potiče isključivo iż naših glava.
Ukoliko Vam se dopao moj članak preporučite prijateljima…Ivana Stiković
Prije 27.000 godina mozak homo sapijensa je počeo da se smanjuje, što je tendencija koja i dalje traje. Tako bar kaže nauka.