Bojan K.
Vrbica i ove godine obeležena u crkvi u Borči
Lazareva subota ili Vrbica je pored Uskrsa i Božića još jedan praznik u srpskom narodu koji se obeležava sa mnogo običaja koji odišu srećom i dobrim raspoloženjem.
Lazareva subota, u srpskom narodu poznata i kao Vrbica, obeležava se od 4. veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.
Posle Lazarevog vaskrsavanja Isus je svečano ušao u Jerusalim a masa razdraganog sveta ga je svečano dočekala. Pored ostalog u rukama su nosili i palmine grančice. Koliko god ovo na prvi pogled delovalo čudno, u ovom činu leži simbolika današnjih vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbica.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao „Pustite decu k meni jer takvih je Carstvo nebesko“.
Danas, sa grančicama u rukama, venčićima na glavama i zvončićima oko vrata zajedno sa roditeljima i sveštenicima deca kreću u litiju oko hrama.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelju kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
Mi smo i ove godine posetili najstariju crkvu na levoj obali, Crkvu Svetog oca Nikolaja u Borči. Bilo je mnogo raje, vreme je poslužilo, sunce je bilo naklonjeno deci pa je Vrbica bila bila i vesela i lepa.
