Bojan K.
Gradska sekretarka za dečju zaštitu i obrazovanje, Liljana Jovičić najvila je početat upisa mališana u beogradske vrtiće od 07.-22. maja. Najavila i napomenula da je najmanji broj objekata za decu na levoj obali Dunava.Na teritoriji opštine Palilula raspoloživih mesta ima samo na Karaburmi, dok prijem u Krnjači, Borči, Ovči i Kotežu je ravan naučnoj fantastici.
Marina Kostić, direktorka PU „Boško Buha“ izjavila je da mališani sa leve obale Beograda mogu biti primljeni jedino u jasle, dok za vrtić uopšte nema mesta.
„U Krnjači nam nedostaje obdanište sa 200-250 mesta. Ovča nema objekat, a dece sve više. Dok u Borči bismo sa dva vrtića i 500 mesta tek smestili sve zainteresovane, a o rasterećivanju postojećih objekata ne možemo ni razmišljati“- izjavila je Marina Kostić.
No, u Ovči je problem sa smeštajem nastao kada je srušen stari vrtić, na mestu gde je trebalo biti izgrađen novi, napravljen je dom zdravlja. Tako da šestogodišnjaci iz Ovče moraju na pripremni predškolsi program ići u iznajmljeni prostor. Udruženje „Mame Ovče“ je pokrenulo inicijativu prikupljanje potpisa da se Vatrogasni dom pretvori u zdravstvenu stanicu, a postojeća da se privede prvobitnoj nameni, da se otvori vrtić.
Iako je investitor stanarima novog bloka iza „Metroa“ u Krnjači, obećao izgradnju vrtića, obećanje nije ispoštovano. Tako da u ovom naselju nedostaje obdanište sa oko 150-200 mesta.
Pojedini objekti nisu namenski građeni što predstavlja dodatni problem
Istorijat PU “Boško Buha
”Godine 1919. među prvima u Beogradu otvoreno je Dečje obdanište broj 2 na Tašmajdanu. Od 1965. godine na teritoriji opštine Palilula osnivaju se dve ustanove u čijem su sastavu svi dotadašnji vrtići. U 1993. godini predškolske ustanove „Boško Buha“ i „Vesna“ integrišu se u jednu koja i sada nosi naziv „Boško Buha“.
Teritorijalno, a i po broju upisane dece, odnosno vaspitnih grupa, Ustanova spada među najveće u Beogradu i Srbiji. Za obavljanje osnovne delatnosti koristi 26 sopstvenih objekata, dva depadansa za celodnevni boravak, jedan iznajmljeni prostor u Ovči za održavanje pripremnog predškolskog programa i prostorije u četiri osnovne škole.
Iskorišćenost kapaciteta je 114%. Program rada Ustanove ostvaruje se u 223 vaspitne grupe sa oko 4844 upisane dece, a zaposleno je oko 743 radnika.
Nedavno su proslavili rođendan a utiske možete pogledati na našem portalu.
Zbog problema sa smeštajem na levoj obali Dunava, mnogi roditelji svoje mališane dovode u objekte u centralnom delu opštine – „Bubamara“, „Malecka“, „Pionir“, „Nevena“, „Snežana“, „Poletarac“, „Mali princ“. Problem je što nijedan od njih nije namenski građen, osim „Malog princa“ u Preradovićevoj, gde je smeštena i uprava predškolske ustanove
Konkurs za upis od 7. do 22. maja
Raspisivanje konkursa za upis dece u predškolske ustanove planira se za period od 7. do 22. maja.
„Okviran broj dece koji iz jaslica prelazi u vrtićke grupe je 5.699“, kaže Ljiljana Jovčić, gradski sekretar za dečiju zaštitu i obrazovanje i dodaje da je najveći pritisak na obdaništa u Borči, Batajnici, centralnom delu Voždovca i Vračara, dok se u Sopotu prijavljuje najmanje dece.
Državni vrtići prebukirani – za privatne tanak džep
S obzirom na činjenicu da je vrtić jedan vid dečije socijalizacije, država bi trebala strateški da ulaže u predškolsko obrazovanje jer to je investicija u budućnost. Liste čekanja za upis u vrtiće svake godine roditeljima zadaju glavobolje.
Roditelji koji ne upišu dete u državno obdanište prinuđeni su da angažuju dadilje ili da decu daju na čuvanje u privatnim igraonicama i vrtićima, što znatno više opterećuje kućni budžet.
Slobodna mesta u državnim vrtićima biće prebukirana a za privatne treba izdvojiti od 11.000-40.000 dinara. Tate i mame, ili nemaju dovoljno novca da svojim naslednicima plate boravak u privatnim vrtićima ili nemaju poverenje u privatne ustanove i njihovo osoblje. Postojeći Zakon o predškolskom obrazovanju ostavio je mnogo prostora slobodnim tumačima, pa samim tim i doprineo haosu koji trenutno vlada u ovoj oblasti.
Iz Ministarstva za prosvetu kažu da svaki objekat koji „traži” oznaku vaspitno-obrazovne ustanove mora da prođe strogu kontrolu. Zbog toga su mnogi vrtići u opštinama i Trgovinskom sudu prijavljeni kao privatne firme koje se bave različitim delatnostima pa inspekcija nema ingerenciju nad njima. Jedino što roditelji mogu da urade jeste da pre nego povere decu na čuvanje, provere da li privatni vrtići imaju svu potrebnu dokumentaciju.
Računicu je lako izvesti – u državne vrtiće ne mogu sva deca a u privatne ne idu svačija, samo ona čiji roditelji ne razmišljaju o cenovniku.
Toliko o brizi drzave… Koji natalitet hoce ova drzava??? Decu da vozim po 30km svakodnevno u vrtic. A u Krnjaci se upisuju deca iz Ovce i Borce a za nas nema mesta. Da li treba da podmazujem nekoga? SRAMOTA!!!!