Koliko vozila treba da sleti sa Pančevca da bi reagovali?

u Vesti

Na Pančevačkom mostu, na mestu sa kog je proteklog vikenda sleteo automobil sa dvoje mladih ljudi, pre nešto manje od godinu dana poginuli su otac i ćerka. Stručnjaci upozoravaju da nema bezbednih ivičnjaka i ograda koje bi štitile učesnike u saobraćaju, ali ni imovinu ispod mosta.

Bela i uočljiva ograda, iz daljine se vidi kao iznuđeno i privremeno rešenje sa namerom da pokrije pukotinu, prazninu nastalu posle sletanja još jednog vozila u ambis ispod Pančevačkog mosta tokom proteklog vikend rano ujutru.

– Možda ovi ivičnjaci nama deluju dosta visoko i dosta oštro, međutim kada su u pitanju brzine od 50, 60 kilometara na čas, pa i 80, koje su ovde dozvoljene, to za vozila pogotovu sa većim točkovima ne predstavlja nikakav problem – kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Okanović tvrdi da ni ograda ne štiti od toga. Ona štiti pešake i bicikliste, a nažalost učestale su nesreće u kojima su vozila probijala ogradu i izletala sa prilaznih konstrukcija, ali i sa samog mosta. Padali su kamioni, automobili, ginuli su ljudi.

Na Pančevačkom mostu prošle godine u oktobru automobil je probio ogradu i tom prilikom otac i ćerka izgubili su život. Ustanovljeno je da je ograda bila lomljiva i zaoštrilo se pitanje njene bezbednosti.

– Zamislimo šta bi se dogodilo da recimo vozilo sleti sa silazne rampe koja prelazi preko Bulevara despota Stefana i padne na autobus gradskog prevoza koji je pun putnika – upozorava Okanović.

Završen je detaljan pregled mosta i prilaznih konstrukcija sa obe strane reke. Izrađena je i tehnička dokumentacija za izvođenje hitnih radova na popravci uočenih oštećenja na stubu, ležištima, diletacijama i ogradi, saopštilo je preduzeće “Putevi Srbije” koje brine o drumskom saobraćaju na mostu. Deo posla je već odrađen, a nastavak treba očekivati u drugoj polovini ovog meseca.

Iako u “Putevima Srbije” veruju da bi brzina od 50 kilometara mogla da štiti od sletanja, naš sagovornik kaže da nema sigurnih ivičnjaka i ograda koje bi štitile učesnike u saobraćaju, ali ni imovinu ispod mosta.

– Kod nas je prihvaćen i u struci i u propisima koncept takozvanih ‘opraštajućih’ puteva. Dakle, čak i kada vozač pogreši ili dođe do tehničke neispravnosti na vozilu usled čega vozilo krene da silazi sa kolovoza put treba da bude takav da oprosti tu grešku, odnosno da maksimalno umanji posledice saobraćajne nezgode – dodaje Okanović.

Most je van naselja, pa nema razloga da se brzina spusti ispod 80 kilometara bar prema odredbama važećeg zakona. Ali saobraćaj je dinamičan, iskustva i nesreće traže nova rešenja.

Potrebna je zaštitna, odbojna ograda ili neki elementi koji bi mogli da štite od izletanja automobila pri određenoj brzini ili pod određenim uglom. Takva rešenja postoje i projektuju se prilikom sanacije starih mostova.

Pančevački most je u upotrebi već 80 godina, a poslednja ozbiljna rekonstrukcija je urađena 1965. godine (više o tome smo pisali ovde).

Jedno je sigurno ljudski život je skuplji od ograde duže Pančevačkog mosta i gužvi koje će rekonstrukcija prouzrokovati!

Svaki put nakon nesreće pišemo o (ne) bezbednosti i niko nikada od nadležnih nije reagovao!

1 Comment

  1. Slažem se da je rekonstrukcija potrebna, ali više od toga potreban je ne jedan, već dva nova mosta preko Dunava sa ove strane. Možda i proširenje Pančevca ako je moguće. Na levoj obali se mnogo ljudi nastanilo, zgrade niču svakog dana, a put preko Dunava je jedan (Pupinov most je ipak daleko) što pokazuju svakodnevne gužve u oba pravca kada je i brzina od 50 km/h nedostižna.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Poslednje od Vesti

Idi na VRH