Bojan K.
Poslednja velika sanacija na Pančevačkom mostu izvodila se davne 1965. godine. U međuvremenu izvodili su se radovi samo na popravkama i manjim sanacijama.
Saobraćajni institut CIP je 2007. godine uradio projekat potpune sanacije Pančevčkog mosta, koji je samo delimično realizovan jer su 2008. izvođeni radovi na sanaciji stubova i glavnih nosača.
Prof. dr Ljubomir Vlajić, koji je predvodio tim CIP-a u izradi projekta sanacije „Pančevca”, upozorava koliko su ovaj objekat „nagrizli” vreme i intenzivan saobraćaj. Pre dve i po godine na mestu gde se jedna od saobraćajnica uključuje na most pojavilo se udubljenje.
„Sanacija 2007. nije okončana pa je pitanje da li bi po tom projektu i mogla da se dovrši. Tada je urađeno samo najnužnije, tek toliko da bismo bili sigurni da se most neće srušiti“, naglašava Vlajić i ističe: „Osim obnove metalnih konzola nužno je ojačanje čelične rešetke u sredini, ispod pruge. Ona je delimično obnovljena 2007. kada je uklonjena korozija sa čeličnih elemenata ispod nivoa koloseka.“
Svi se sećamo nenormalnih gužvi u leto 2012. godine kada je propao jedan segment na Pančevačkom mostu zbog požara ispod prilazne konstrukcije sa beogradske strane i kada su oštećena dva stuba.
„Pojavile su se i pukotine a to je bilo zaista zabrinjavajuće. Obložili smo stubove čeličnim cevima i između te oplate i betonskog dela ubrizgan je sloj specijalnog maltera. Na taj način nosivost stubova teorijski je povećana za gotovo dva i po puta“, objašnjava Vlajić detalje svog projekta koji je realizovan pre tri i po godine.
Prema rečima čoveka koji je učestvovao u izgradnji i ispitivanju čak 12 mostova na Dunavu, pošto pojačanje nikad nije dovršeno, ni danas u istom trenutku na mostu po propisima ne bi smele da se nađu dve kompozicije iz suprotnih smerova.
Projektant sanacije Pančevčkog mosta dodaje da bi ojačanje metalne rešetke još jednim nosačem omogućilo i lakšu obnovu delova mosta predviđenih za drumski saobraćaj.
Stoga je i dalje otvoreno pitanje da li će se i kako ojačati čelična rešetka da bi mogla da izdrži propisano opterećenje na dva koloseka.
Krajem nevembra 2014. godine Pančevački most je tokom noći bio zatvaran za saobraćaj kako bi naši i ruski stručnjaci za železnicu ispitali njegovo stanje pod nultim opterećenjem. Testiranje je pokazalo da je most stabilan i da je moguća izgradnja drugog koloseka, koja će se finansirati ruskim kreditom.
„Neposredno ispod koloseka postoje po dva podužna nosača i oni ne bi mogli sa dovoljnom sigurnošću da istovremeno prime propisano opterećenje – dva najteža teretna voza. U projektu koji sam sa svojim timom potpisao i koji je prihvatila reviziona komisija s Građevinskog fakulteta predviđeno je da se još jedan nosač postavi na sredini između dva koloseka. Time bi se svaki od četiri postojeća rasteretio za po četvrtinu. To nije realizovano“, objašnjava Vlajić
Pančevački most je rasterećen otvaranjem Pupinovog mosta, drugog prestoničkog mosta preko Dunava. Možemo očekivati da će u skorije vreme biti urađena ozbiljna rekonstrukcija Pančevca ali kada i kako još nije poznato.
Trenutno je jedino izvesno da će iz ruskog kredita biti finansirana obnova železničke infrastrukture na Pančevačkom mostu ali je otvoreno pitanje da li će se i kako ojačati čelična rešetka da da bi mogla da primi propisano opterećenje na dva koloseka.
