Bojan K.
Ovogodišnji sneg dobro je došao i beogradski fijakeristima. Ostavili su svoja kola u štalama, a na stanice su isterali sanke.
Posao baš ne ide najbolje, ali ipak zarađuje se više nego s fijakerima. Naročito nedeljom Beograđani vrlo rado uzimaju sanke i voze se do Zemuna, Topčidera i Avale. Prevoz nije skup.
Naročita tarifa ne postoji. Obično se plaća 50 dinara na sat.
Zasada u Beogradu radi trideset sanki. Ali, ovih dana, došlo je nekoliko sanki iz Ovče i Borče.
To su većinom seljaci, s visokim šubarama i opaklijama.
Oni su u prvo vreme vozili publiku iz Pančeva u Beograd, a docnije su radili i u Beogradu.
Naravno po daleko nižoj ceni nego ostali vlasnici sanki.
Prečani su se pravdali: – I mi smo, brate, Beograđani, pa možemo i mi da vozimo. Zima je teška. Nema zarade.
Juče je, najzad policija kaznila nekoliko seljaka iz Ovče i Borče što su vozili beogradskim ulicama. Oni nosu imali čak ni brojeve na kolima.
Beogradski fijakeristi pričaju da im drugovi sa one strane Dunava nisu mnogo konkurisali: – Imamo mi svoju stabilnu publiku. Ne plašimo se mi njih ništa. Pravo da vam kažemo oni jedini mogu da voze do Pančeva, jer je put neprohodan. Prelazi se preko nekih bara i naše gvozdene sanke lako upadaju. Jedan je kočijaš išao u Pančevo, pa je sve sanke polomio. Njihove seljačke, drvene sanke za taj put su dušu dale.
Tekst iz originalne objave iz 1935. godine:
Izvor: Istorijski zabavnik
