Hleba preko tuđe motike?!

Temu motivacije i inspiracije smo već dosta pominjali. I jasno je da je teško ostati motivisan i dosledan onome čega se prihvatiš da radiš. Pronaći inspiraciju, danas, kada je i vremena sve manje a kamoli volje, je dosta teško. Ali onog momenta kada se uzdigneš iznad tog letargičnog stanja, kada zgrabiš priliku i pokreneš se, možeš samo napred. I često si već na pola puta da željeno i ostvariš.

E sad, ima i onih koji bi taj put da prekrate! Jasno, ima i onih lenjih, neki bi rekli lukavih i mudrih koji znaju prečice. Ja bih to nazvala čistim lopovlukom! Prisvajanjem tuđeg rada, truda, energije kao lične, izvlačenje sopstvenog interesa preko tuđe grbače! To su oni manje motivisani, manje kreativni, manje sposobni, manje vredni…

„Svi kradu u trgovini i industriji. I sam sam mnogo ukrao.
Ali ja znam kako da kradem“. Tomas Edison 1847-1931

Da li i vi znate kako da kradete? Ili se pravite da ne znate a ipak kradete ..

Jer svet je kao džungla: postoje oni koji žive loveći i ubijajući druge, kao i oni koji žive od ulova drugih. Ovi drugi su najčešće nesposobni da odrade posao koji prethodi stvaranju nečeg višeg. Rano su shvatili da ako sačekaju dovoljno dugo mogu uvek naići na životinje koje će odraditi posao za njih. Jedno je sigurno, ne smemo biti naivni da su ljudi spremni zasukati rukave, uložiti dovoljno svog truda, rada i energije.

Jer, već u ovom trenutku, dok vi slavite uspeh nekog vašeg projekta, oni drugi vrebaju, tražeći način da prežive, ili da se čak i obogate na račun vaše kreativnosti. Verovatno je malo korisno žaliti se. A i kome? Ne smemo biti ni ogorčeni na sebe, jer ima nas raznih. To što verujemo u ljudsku ispravnost je naša vrednost i vrlina. Oni drugi bi trebalo da se zapitaju.

Stoga, moramo se zaštiti i nastaviti igru. Borba se ne predaje. Jer jednom, kada uspostavimo osnovu moći i potvrdimo našu snagu kroz postavljena pravila igre, sačuvaćemo mnogo vremena i energije. Odnosno istu ćemo usmeriti u to kako da budemo još bolji, još brži, ažurniji, objektivniji, efikasniji..

Na ovom mestu bih i da podelim definiciju plagijata sa onima koji nisu sugurni o čemu je zapravo reč.
Plagijat (lat. plagere = oteti), označava čin prisvajanja ili kopiranja tuđeg pisanog, umetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo delimično ili u celosti, bez navođenja izvornog autorstva ili izvora.

Za razliku od krivotvorenja u kojem je upitna autentičnost dela, kod plagijata je reč o nezakonitom i neetičnom prisvajanju tuđeg dela, koje se prikazuje kao vlastito.

Zašto biti originalan

Dakle, nije u redu uzeti nečiji rad i predstavljati ga kao svoj, bez dozvole, bez nadoknade, bez pitanja, bez citiranja izvora. E sad, ukoliko ovaj argument nije dovoljno opipljiv, jasan ili ubedljiv za one koji su spremni da kradu, evo još malo objašnjenja zašto nije dobro plagirati:

– dugoročno, ljudi će izgubiti poverenje ..a zašto i ne bi? Ako si spreman da prisvojiš plod tuđeg truda, rada i angažovanja, to jest, to je tvoj model ponašanja u poslu, zašto bi bilo ko ulazio u nekakav ozbiljniji poslovni poduhvat sa tobom? Ti kradeš..

– izgubljena verodostojnost ..predstavljanjem tuđeg rada kao spostvenog postavlja se pitanje da li si ti zaista vredan nečijeg vremena, da li si ti sposoban za bilo šta uraditi samostalno ili ćeš i u bilo kom budućem poslu biti na tuđoj grbači i ubirati polodove tuđeg rada;

– jeftinost ..odlukom da kopiraš tuđi rad sebe predstavljaš nesposobnjakovićem da posao obaviš samostalno ili pak škrticom koja nije spremna da plati tuđi rad;

– daješ poruku drugima da ne veruješ u sebe ..jer ako prisvajaš tuđi rad i rezultate ti zapravo ne veruješ da si sposoban uraditi bilo šta samostalno, ili pak u kvalitet onoga što sam možeš uraditi. Kako onda bilo ko može verovati u tebe i tvoj rad.

Nadam se da će neke od ovih reči kod određenih persona izazvati osećaj odgovornosti. Makar odgovornosti, pošto obraz nemaju da bi osećali bilo šta slično sramoti, stidu i sramu ( malo je reči kojima bi se opisalo ono što rade). Jasno je da živimo u svetu nepoštenja, svetu u kojem je malo prostora za isticanje pravih vrednosti i kvaliteta ljudi koji su spremni da rade i ulažu sebe. Svetu u kojem se previše daje prostora prevarantima, plagijatima i lopovima tuđeg rada.

Ali i pored toga, moja poruka jeste da čovek treba ostati dosledan sebi, dosledan svojim ciljevima koje će sopstvenim radom i trudom biti sposoban da ostvari. Jer samo je to način da se oseti onaj polet koji te kroz život gura i motiviše za napred. Dugoročno!