Bojan K.
Najviše džeparoša i dalje ima u tržnim centrima, na autobuskim stanicama i u podzemnim prolazima u njihovoj blizini. Pre nekoliko godina u Beogradu ih je bilo stotinak ali se njihov broj povećao jer se ovim poslom bave i stanovnici nehigijenskih naselja.
Na prvi pogled izgleda da su se džeparoši smirilii da ih je manje od kada su počeli godišnji odmori. Ali procena nije tačna jer oni i dalje haraju autobuskim stanicama, po tržnim centrima, kraj menjačnica, u javnom prevozu…
„U tržnim centrima i dalje ima gužvi posle podne što džeparošima odgovara. Tu uglavnom „rade” stranci ili džeparoši iz unutrašnjosti Srbije. Njih ima i u blizini prodavnica u Knez Mihailovoj i Sremskoj ulici, ali i u prolazima ka Zelenom vencu,“ kaže Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa PU Beograd.
Strane državljanke, uglavnom Bugarke, koje džepare na našim prostorima znaju da je srpsko zakonodavstvo blago prema njima.
„I kad ih uhvatimo na delu, one se dogovore sa tužiocem da na osnovu takozvanog oportuniteta plate oko 40.000 dinara. Posle toga se ne vodi postupak protiv njih, one se vode kao neosuđivane i ne moraju da napuštaju našu zemlju,“ ističe Mitrović za Politiku.
Za razliku od Bugarki, „naši” lopovi ne ulaze u tržne centre zbog video-nadzora. Domaći džeparoši rade na dva načina – takozvana stara i nova škola džeparenja.
Pripadnici „stare škole” uglavnom rade po prevozu. Najčešće solo ili u paru. Do pre dve, tri godine na beogradskim ulicama bilo ih je stotinak.
„Džeparenje nije obična krađa. To je kao neka vrsta zanata koji se uči. Ponadali smo se da će polako nestati s naših ulica ali se, nažalost, njihov broj povećao jer se njime sada najviše bave stanovnici nehigijenskih naselja, najčešće maloletnici. Oni rade na autobuskim stanicama, uđu u vozilo za samo jednu stanicu, prođu kroz vozila dok vozač ne krene i opljačkaju putnike. Osim stajališta džepare i po podzemnim prolazima, najčešće kod tržnih centara a ima ih i kod parkinga sa kojih se kreće u Grčku, Nemačku…,“ objašnjava Mitrović.
U blizini autobuskih stajališta na Zelenom vencu i u tržnim centrima već duže „radi” grupica maloletnika iz nehigijenskih naselja. Vođa grupe ima 13 godina i iza sebe više od 360 krivičnih dela i 110 prijava.
S njim džepari još pet-šest dečaka koji imaju po petnaest-šesnaest godina ali su po hijerarhiji svi ispod ovog trinaestogodišnjaka. U grupi je i njegov devetogodišnji brat.
„U blizini ove dece su uvek i njihovi roditelji ali oni ne rade s njima već ih samo nadziru. Mi smo se obraćali i Centru za socijalni rad gde su nam objasnili da se ova porodica veoma često seli s opštine na opštinu zbog čega oni ne mogu da preduzmu konkretne korake,“ objašnjava Mitrović.
Svoje prve džeparoške korake trinaestogodišnjak je, izgleda, naučio od oca koji je takođe džeparoš dok je majka više zadužena za krađu po prodavnicama ili šanu, kako se žargonski kaže.
„Deci džeparošima zakon ništa ne može. Oni su se izveštili i da se umile onome koga odžepare, da ih ljudi veoma brzo puste i ne zovu policiju,“ napominje Mitrović.
Oprez je najbolja prevencija protiv džeparoša
„Moramo da budemo svesni da su oni oko nas, da su izuzetni „psiholozi” i da vrlo lako na osnovu nekih gestova znaju da neko nosi veću količinu novca. U tim slučajevima preporučivo je izbegavati gužvu, javni prevoz i sl. Bolje je platiti taksi nego ući u prevoz i ostati bez novca. Zabeležen je slučaj da je čovek u banci u Bulevaru podigao 20.000 evra, ušao u tramvaj da se preveze jednu stanicu i ostao bez para,“ kaže Mitrović za Politiku.
Foto: Ilustracija | Izvor: Politika
