Bojan K.
Trenuto je merama odbrane od poplava obuhvaćeno 305 kilometara odbrambenih linija na delovima Dunava, Tise i Kanala Begej.Vanredna odbrana od poplava na snazi je na oko 155 kilometara Dunava od državne granice do Mladenova. Dunav je probio nebranjenu zonu u Kamenjaru i Ribarcu, kao i pojedinim naseljima u Beočinu i Apatinu.
Trenutno su u toku aktivnosti na evakuaciji stanovništva i krupne stoke prema planu evakuacije zbog porasta vodostaja Dunava, saopštio je Sektor za vanredne situacije MUP. Takođe, upozoravaju da poplavnim talasom mogu biti ugroženi i Sremska Mitrovica, Stari Slankamen, opština Inđija, Stari Banovci i opština Stara Pazova.
Ono što nas najviše interesuje jesu nasipi, koji su kod nas najčešća mera zaštite od poplava. Nasipi u Vojvodini su građeni po standardima i kriterijumima kako bi mogli izdržati vode koje se javljaju jednom u 100 godina. Iznad tako definisanih voda nasipi se grade još više za 1 do 1.5m što predstavlja zaštitnu visinu od talasa.
Iako je naša zemlje podunavska, družava nije podigla ni metar novih nasipa ni posle upozorenja Sektora za vanredne situacije koji apeluje na loše stanje nasipa. Dok jedni apeluju i upozoravaju, država opravdava nebrigu manjkom finansiskih sredstava a građani ispaštaju.
Najveća poplava Dunava koja se pamti se dogodina 1965-e godine, dok u poslednjih dvadeset godina najveće poplave u Beogradu su se dogodile 1981, a zatim 1999. i 2006, kad su mnogi delovi grada, uprkos velikim naporima u odbrani i nasipima od peska, osvanuli pod vodom.
Nasip oko leve obale Beograda
Davne 1929. godine počeli su radovi na izgradnji nasipa, a završili oktobra 1933 godine. Ivicom Pančevačkog rita paralelno sa Dunavom i Tamišem, podignut je nasip dužine 89.890 metara i širine 6 metara, pored Tamiša 5 metara. Visina nasipa je određena prema najvišem vodostaju Dunava, kod Pančeva, zabeleženom krajem XIX veka. Zbog visine vode do 1940. podignute su čuvarnice i zabranjeno je kretanje vozila po bedemu.
Leva obala Beograda je inače poznata po negativnom velikom nivou podzemnih voda. Podzemne vode predstavljaju dugogodišnji, izgleda nerešiv, problem za koji država nema sluha. Problem opravdavaju izgovorom da su naselja nekad bila poljoprivredna zemljišta gde se urbanizacija obavljala nekontrolisano, da je uveden vodovod a nema kanalizacije i sve fekalne i komunalne vode završavaju u kanalima koji se ne prečišćavaju i time se devastira sistem JVP “Beogradvode” koji je i onako star. Sve je ovo delimično tačno ali to ne znači da treba okretati leđa problemu i ostaviti građane same da se bore sa vodenom stihijom.
Trenutno stanje vodostaja na Dunavu
Vodostaji na Dunavu, Tisi i Titelu će biti u porastu naredna četiri dana, upozorio je danas Republički hidrometeorloški zavod (RHMZ). Granice redovne odbrane od poplava na Dunavu su prevaziđene na svim hidrološkim stanicama od Bezdana do Slankamena.Vrh talasa kod Bezdana se očekuje između 13. i 14. juna pri vodostaju od 730 do 740 centimetara, a u isto vreme i kod Apatina pri vodostaju od 770 do 780cm. Vodeni talas će kulminirati kod Zemuna u noći između 16. i 17. juna.
Iskreno se nadamo se da najvljeni vodostaji neće ugroziti život i bezbednost građana u podunavlju a ukoliko do toga dođe očekujemo brzu intervenciju državnih organa koji će uz pomoć svih nas zaustaviti vodenu stihiju i sačuvati naše živote i domove. Apelujemo na državnu vlast da Štab za krizne situacije mora da reaguje brzinom svetlosti jer su ljudski životi u njihovim rukama, sudbine odlaze u propast dok se štete broje milijardima evra. Ukoliko ne možemo da se suprostavimo vodenoj stihiji onda bi bar trebalo da se adekvatno pripremimo za nepogode.
Mi stanovnici leve obale Beograda ne bi trebalo da imamo problema sa izlivanjem Dunava ali nam podzemne vode mogu napraviti velike probleme.
Leva obala Dunava nije imala problema sa podzemnim vodama do 1968 godine dok nije zagaćen Dunav zbog izgradnje Đerdapa 1. . Problemi nastaju od tada uništeni putni kanali pored glavnih puteva Zrenjaninca i Pančevca isvih lokalnih puteva po naseljima Leve obale Dunava . Broj stanovnika tada je na celoj teritoriji bio oko 6000 hiljada a sada imamo oko 200.000. Ako svaki stanovnik potroši oko 5m3 vode bez privrede i bez atmosverskih padavina upusti se u teren oko 1.000.000 m3 . Vodoprivredni kanali su postali otvoreni fekalni kolektori . Broj crpnih stanica je mali za tu količinu vode koja se izliva a fekalne vode koje se direktno otpuštaju u vodoprivredne kanale iz novoizgrađenih višespratnij obekata – stanova za prodaju dovode do belike ekološke katastrofe . Beogrdska Uprava za vode , Beograd vode i vodoprivredna organizacija Sibnica koje imaju mnogo zaposlenih potroše sav odvojeni deo gradskog budžeta na plate , vodoprivredna inspekcija neradi svoj posao da sprečava i nalaže mere i stara se o izvršenju tih mera – bolje reći džabe primaju plate . Mi u Krnjači imamo od pre dve godine Mere vodoprivrednog inspektora koje nisu izvršene . Imamo i ctpnu stanicu Nova REVA koja je iugtađena pre više od 30 godina koja ke propala od stajanja a koristi je kao poslobni objekat BVK za popravku potapajućih pumpi a ima 4 pumpe po 1m3 u sekundi šro bi ta crpna stanica kada bi radila jedan sat dnevno izbacila svu vodu iz kanla područiija crpne stanice Stara Reva .Mi nemamo na Levoj obali Dunava izgrađenu odbranu u nasipekom polju drenažnih reni bunara – projejat radio Jaroslav Černi . Mi nemamo ni još jednu crpnu stanicu koju je takođe projektovao Černi a mi smo naselje koje je samo 4-5 km udaljeno od centra grada . Gde su završile pare od naše kanalizacije a mnoge firme si izdvojile velika sredstva kao šuo su Gemaks , Merto i da ih nenabrajam koje samo sada zagađuju našu sredinu . Da sredstva nisu završila na nekom računu DSa ili neke druge stranke .
To, gde su pare, bi ti Iveticu trebao da znas… bio si perjanica DS-a u krnjaci upravo u vreme Gemaksa i izgradnje Metroa!!! Mozda su neke pare legle i kod tebe na racun?
Za izradu kanalizacuje na Levoj obali Dunava sam jedan od inicijatora i za vreeme moga mandata izgradnja kolektora je krenula . Tačno je da sam bio prerjanica DSa i toga se ne stidim , radio sam pošteno za vreme moga mandata i nešto je ostalo iza mene . Sklonili su me da više ne budem odbornik pošto im nisam odgovarao i doveli su nove koji za Krnjaču nisu baš ništa uradili . Nek svako uradi za Krnjaču koliko sam ja uradio i Krnjača će da cveta. Za vreme Siniše Nikolića dok je bio direktor direkcije za gradsko građevinsko zemljište sredstva su odvojena za kanalizaciju na Levoj obali i obmah posle naših mandata su nestala ili preusmerena za druge stvari . Posavljam pitanje gde su naša srdstva koja je uplatio Đerdap još 1970 godine Gradu Beogradu za izradu drenažnih bunara u nasipskom polju za zaštitu Leve obale od visokih podzemnih voda . Četrdeset pet godina nismo zaštićeni od podzemnih voda od Dunava i ako je Đerdap izmirio sve obaveze prema gradu i obavezao grad da to izvede a da mi nemamo nikakvu zaštitu od podzemnih voda .
Drugar ajde budi i ti malo PERJANICA neke stranke pa uradi samo pola od onoga što sam ja do sada uradio za Krnjaču i ona će da cveta a što se tiče para koje su legle na moj račun , Moji su svi računi dostupni uvek bili svakome za proveru i sada i onda .