Jovana I.
Centar za tražioce azila u Krnjači postoji od 1995. godine. Iako se u poslednje vreme pričalo o njegovom zatvaranju, on svakim danom postaje sve veći.
U Krnjači već 20 godina, tačnije od 1995. godine, kraja Građanskog rata u Bosni i hrvatske vojne operacije „Oluja“ borave izbeglice iz ovih dveju bivših jugoslovenskih republika. Njima su se ubrzo počele pridruživati i izbeglice sa Kosova i Metohije.
U prethodnih nekoliko meseci bilo je reči o zatvaranju prihvatnog centra u Krnjači ali pošto se situacija sa migrantima sa Bliskog istoka pogoršala, do toga verovatno neće doći.
Stanovnici centra za azilante u Krnjači kažu da svakodnevno pristiže sve više Sirijaca što onemogućava zatvaranje centra.
Izbeglice koje žive u centru već više od deceniju ili čak dve kažu da nemaju problem sa novim stanovnicima centra. Oni ih prihvataju kao nove prijatelje i komšije jer najbolje znaju kako im je.
Osim toga, izbeglice iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova i Metohije kažu da su migranti sa Bliskog istoka trenutno mnogo bolje dočekani, nego što su oni bili prihvaćeni u Srbiji pre 20 godina.
Na tu temu Dušanka Pjevalica, koja je početkom avgusta zajedno sa svojim mužem podelila sa javnošću priču o svom begu iz Hrvatske avgusta 1995. godine, kaže: „Meni se čini da bih i ovaj poslednji zaloga što imam podelila sa ovim narodom.“
Njen suprug Milan Pjevalica dodaje: „Nama kao izbeglicama bila je potrebna ljudska reč, da se osetimo kao ljudi, deo društva. Ono što smo mi doživeli nastojimo da novopridošli ne osete.“
Sve pohvale za ponašanje dugogodišnjih stanovnika Centra za tražioce azila u Krnjači. Nadamo se da će se problem migranata u Beogradu i Srbiji rešiti a da će Centar u Krnjači pomoći koliko može.
