Prošlo je 20 godina od vojne akcije „Oluja“ a u periodu od 1991. godine u Srbiji je utočište potražilo preko milion izbeglica i interno raseljenih. Oni su bili razmešteni u kolektivne centre. Jedan od njih nalazi se u Krnjači, jednom od najvećih naselja leve obale Dunava u Beogradu, a u njemu već 13 godina živi bračni par Pjevalica. Ovo je njihova priča…
Dušanka Pjevalica je 4. avgusta 1995. godine zauvek napustila svoj idiličan dom u Kninu. „Čitav dan su nas bombardovali“, kaže ona sećajući se da je u jednom trenutku spremila sebe i svoja dva sina, od kojih je mlađem baš tog dana rođendan, i povukla se u rodno selo nedaleko od grada dok je njen muž Milan ostao u gradu da pomogne.
Stigavši u selo Dušanka je videla da se tamošnji stanovnici već spremaju put susedne države. „Tri dana i tri noći u koloni smo putovali do Srbije.“ Nju i njene sinove rodbina iz Ledinaca smestila ih je u garažu jer nisu imali mesta nigde drugde a sve to vreme Dušanka nije znala ništa pouzdano o svom mužu. „Neko je rekao da ga je video u koloni, neko da nije.“ Srećom, Milan im se pridružio nakon mesec dana pošto ga je Unprofor spasio iz varaždinske jedinice.
Kroz suze Dušanka objašnjava da je njena porodica godinu dana živela u toj garaži. Milan je pronašao privremeni smeštaj u jednom hotelu u Čortanovcima, gde su živeli narednih šest godina do trenutka kada je hotel izgoreo u požaru. Porodica Pjevalica je nakon toga smeštena u kolektivni centar u Krnjači.
Iako veliki broj ljudi koji su izbegli sa njima danas ima svoj krov nad glavom, Milan i Dušanka nisu bili te sreće. Teško im je što nisu uspeli to priuštiti svojim sinovima i smatraju da su oštećeni nepravednom raspodelom stanova. Uprkos tome oni kažu da ne mrze nikoga, već da im je krivo i da bi voleli jedino da budu zbrinuti pa makar i u baraci u Krnjači, koja ima jednu prostoriju koja služi i kao dnevni boravak i kao spavaća soba.
Zemlje u našem susedstvu 2008. godine odlučile su da zatvore pitanje izbeglica ali realizacija Sarajevske deklaracije nikada nije izvršena. Hrvatska nije želela da reši problem penzija i stanarskih prava Srba.
Ivana Ćurko iz Komesarijata za izbeglice kaže da Hrvatska i dalje ne ispunjava uslove za povratak Srba. „Ljudima ne obnavlja kuće, stambeno zbrinjavanje ide loše a otkup stanova nikako.“ Ona smatra da je UNHCR napravio grešku ukinuvši status izbeglica i da je to bila čisto politička odluka jer „kako da država članica Evropske unije ima izbeglice“.
Trenutno se radi na stambenom projektu vrednom 80 miliona evra, kojim treba da se zbrine 4.500 porodica.
Uprkos svemu bračni par Dušanka i Milan Pjevalica nisu pesimisti. „Najvažnije je da su deca zdrava. Jednog dana moraće da budu negde trajno smešteni.“