Bojan K.
Jutros oko 6 h jedna osoba je lakše povređana u tuči koja se dogodila u autobusu JGP-a na Zrenjaninskom putu, prema informaciji MUP-a Beograd.
Tuči je prethodila svađa a razlog je bila namera dve osobe da sa psom uđu u autobus.
Vozač je počeo da negoduje kada je primetio da i životinju uvode u autobus a u tome mu se pridružio i jedan od putnika.
Nakon toga došlo je do žučne rasprave, pa i tuče u kojoj je lakše povređen putnik koji je bio protiv uvođenja životinje u autobus.
Hitna pomoć je intervenisala ali nemamo informaciju da li je putnik hospitalizovan ili ne. Pomenuti incident se, prema rečima GSP, nije dogodio u njihovom autobusu i već je najverovatnije reč o privatnom prevozniku.
Prema zakonu, u vozila javnog prevoza mogu da se uvedu kućni ljubimci ali u posebnim transporterima koji treba da budu obezbeđeni katancem ili rajsferšlusom i da onemogućavaju da životinja pobegne ili dođe u kontakt sa drugim putnicima.
Konkretno, psi koji imaju pravo da se voze gradskim prevozom ne mogu biti viši od 40 centimetara a vozila javnog saobraćaja mogu da koriste od 9 do 13 h i od 18 h do ponoći.
Kako se pomenuti incident dogodio u 6 h, vozač i putnik su bili u pravu, ali u Srbiji još uvek važi zakon jačeg.
Slika: Ilustracija
За пристојне људе, за пристојне путнике нема безбедности од паса ни у градском превозу. Путник без карте се ставља на стуб срама и на прекршајни поступак а пашче без карте и пашчар могу како желе. Кад су права пашчади да се возе у градском превозу угрожена не важи закон о службеном лицу, Пси у Србији добијају више од људи за њих ни карта ни закон не важе
Понижење Срба у Србији достиже непојмљиве размере. Србин ни у градском превозу своја права не може да упоредои са изузетним случајем жеље власника да се његово пашче провоза. Човек данас у Србији тешко може да сачува достојанство. Кад се разболи пас саосећање изазове у целој земљи кад је угрожен човек омаловажавају га све чине да га дотуку.
Свети Саво је давно рекао, проклео земљу у којој су пашчад пуштена а камење везано.
Молим се Богу да у Србији човек буде приоритет. Многи Срби завиде организованом смештају, лечењу и исхрани паса, људима у Србији то није обезбеђено. Ко нема 1000 не може извадити ни поправити зуб па макар од болова умирао, и ако спада у групу која не плаћа основне зубарске услуге услуга ће бити неквалитетна и погрешна, услуга ће бити неадекватна тако је и са услугама градског превоза, већина кад се смести у превозу даје предност онима који уводе пашчад и псима над људима. Кад морамо у ред иза паса ваљда нећемо још дубље пропасти