Marija K.
Veterinarski inspektori pojačali su nadzor nad prometom hrane iz zemalja zahvaćenih afričkom kugom svinja u skladu sa naredbom Ministarstva poljoprivrede o sprečavanju i suzbijanju ove bolesti.
Najveća opasnost preti od švercovanih mesnih prerađevina iz Mađarske i Rumunije koje se prodaju najviše oko pijaca, na improvizovanim tezgama. Najviše se prodaju kobasice, šunke, slanine, razne salame i druge mesne prerađevine.
Međutim, čak ni preventivne mere koje su na snazi kako bi se suzbilo širenje afričke kuge nisu obeshrabrile sve trgovce da prodaju ove namirnice.
Ljudi kupuju – ne pitaju odakle je. Samo da je jeftinije. Ja s tim ne želim da se igram i zato sam prestao da prodajem mesne prerađevine – priča jedan od trgovaca sa pijace.
Nadležni iz Uprave za veterinu kažu da veterinarski inspektori preduzimaju sve neophodne mere. Te mere sprovode i drugi nadležni državni organi, kao što su Uprava Carina, MUP i druge inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
Veterinarska inspekcija vrši pojačani nadzor na svim mestima gde ima prometa hrane životinjskog porekla, kako na odobrenim mestima tako i na mestima na kojima se može očekivati da se takva hrana nelegalno stavlja u promet – kažu u Upravi za veterinu.
Veterinarske organizacije u Republici Srbiji intenzivno rade na edukaciji vlasnika, odnosno držalaca svinja, kako bi se nivo biosigurnosti na farmama i gazdinstvima sa svinjama podigao na što viši nivo i na taj način sprečio rizik od pojave bolesti kod domaćih svinja.
U lovištima se u proteklih godinu dana vrši aktivan i pasivan nadzor nad populacijom divljih svinja i svaka uginula divlja svinja se podvrgava dijagnostičkom ispitivanju na prisustvo uzročnika afričke kuge svinja.
Afrička kuga krenula je sa severoistoka Evrope. Pojavila se u Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Češkoj, Belgiji, Bugarskoj, Ukrajini, Rumuniji i Mađarskoj. Uprava za šume nedavno je izdala naređenje za odstrel divljih svinja da bi se njihova populacija svela na biološki minimum.
Za one koji ne poštuju propise, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, kazne su propisane Zakonom o bezbednosti hrane i iznose do 3.000.000 dinara za pravna, a do 50.000 dinara za fizička lica.
