Kod Srba postoji čak 78 krsnih imena koja se proslavljaju kao slava. Jedna od najvećih slava kod nas je Sveti Jovan Krstitelj. Skoro svaka treća kuća u Srbiji slavi ovu slavu.
Sveti Jovan Krstitelj se u hrišćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja ali i jedini koji ga je video.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po crkvenom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru.
Rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivanjdan). Svoje detinjstvo i ranu mladost Sveti Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja Zaharija i Jelisavete.
Budući svesni velikog zadatka koji je predstojao njihovom detetu – da bude preteča Mesijin, oni su dali zavet Bogu – da će im sin celog života biti nazorej (da će živeti asketskim životom).
Nazoreji su se obično povlačili u pustinju. Tako je i Sveti Jovan živeo u judejskoj pustinji gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama).
Dan po Bogojavljenju posvećen je svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan i prethodno najavio njegov dolazak krštavajući i okupljajući nove vernike oko potonje hrišćanske crkve. „Ja vas krštavam vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene… On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem“, reči su svetitelja koji je najavio dolazak Spasitelja.
Pozivao je ljude da se pokaju jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda dolazilo je da ga sluša i kada bi čuli šta on govori, bilo bi im žao što su vređali Boga i pokajali bi se. Pokajnike bi sveti Jovan krstio u reci Jordan. Videvši Isusa Jovan reče: „Ti treba mene da krstiš a ti dolaziš meni?”
Tada mu Isus odgovori: „Pusti sada jer tako treba da ispunimo svu pravednost.” Posle ovoga Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. A u trenutku u kome je Isus po izvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba – simbola čistote, bezezlenosti i svetosti, lebdeo je nad Njim i čula se gromoglasna reč Božja: „Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom.