Počela je prodaja Badnjaka i na levoj obali

u Vesti od
Bitolj – Restoran i kafana

Kako je Božić najradosniji hrišćanski praznik, mnogi vernici ga sa radošću iščekuju. Takođe, ovim predprazničnim danima raduju se i prodavci, posebno prodavci badnjaka i isklijalog žita. Kao i svake godine, ni ova nije izuzetak, pa su tako pijace, ulice i sva prometna mesta puna izloženih badnjaka, koji su ovih dana najprodavanija roba.

Prodavci su uglavnom okrenuti tržištu, pa nude robu kakvu kupci traže i ponuda je različita. U ponudi su mali “buketi” sa samo nekoliko grančica hrasta i minimalno ukrašeni. Takođe, u ponudi su i badnjaci koji pored hrasta imaju klasove žita, slamu, zrna kukuruza, orahe, dren i druge dodatke. Mnogi badnjaci su ukrašeni u skladu sa običajima, ali ima onih koji prelaze granicu i odlaze u kič, ali opet sve je stvar ukusa.

  Dočekajte Badnji dan uz porodicu u crkvi Vodica u Borči

Izloženi badnjaci su u različitim formama, pa tako ima onih najjednostavnijih, pa sve do najdekorativnije ukrašenih. Prema veličini i ukrašenosti varira i cena, koja se kreće od 100 do 400 dinara, mada se mogu naći i jeftiniji, ali i skuplji.

Pored malih badnjaka predviđenih za kuću, prodaju se i velike grane, nalik celom drvetu. Prodavci kažu da dugačke grane kupuju oni koji će ih potom paliti u crkvama i hramovima, ali i u dvorištima kuća.

Danas u urbanim sredinama, uglavnom svi kupuju badnjak. Međutim, ranije je većina ljudi sama išla u šumu po svoje “sveto drvo”. Na sreću, i danas ima ljudi sa leve obale koji poštuju običaje i čuvaju tradiciju. Treba samo raditi u skladu sa prirodom i truditi se da se što manje ošteti drvo prilikom seče badnjaka. Napominjemo ovo, jer postoje ljudi koji bahato lome i uništavaju celo stablo.

  Leva obala postaje „novi“ Novi Beograd

Kako se to pre radilo

Postoji verovanje da se badnjak seče na Badnji dan (6. januara) pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer. Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti.

Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”. On predstavlja živu osobu i domaćin mu se tako i obraća.

  VEROVALI ILI NE: Tunel od Savamale do Pančevca

Badnjak preko dana stoji napolju, a uveče se, pred večeru, unosi u kuću. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Danas se veruje, u zavisnosti od običaja, da će “bogatiji” badnjak doprineti da nam godina bude rodna i bogata. Ipak, mi verujemo da je bitnije ono što se dešava oko badnjaka, nego sam izgled badnjaka. Prema tome, trudite se da vam ovi dani prođu u miru, blagostanju i ljubavi među ukućanima i svim ostalim ljudima.

Foto: Ilustracija

 

1 komentar

  1. Samo mi nije jasno, šta rade sa badnjakom oni koji ga kupe ovih dana , do Badnjeg dana , kad se unosi u kuću ? Zar je moguće da se svom narodu nameće volja trgovaca a da isti ne misli o osnovnoj funkciji Badnjaka .

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.