Počela je prodaja Badnjaka i na levoj obali

Kako je Božić najradosniji hrišćanski praznik, mnogi vernici ga sa radošću iščekuju. Takođe, ovim predprazničnim danima raduju se i prodavci, posebno prodavci badnjaka i isklijalog žita. Kao i svake godine, ni ova nije izuzetak, pa su tako pijace, ulice i sva prometna mesta puna izloženih badnjaka, koji su ovih dana najprodavanija roba.

Prodavci su uglavnom okrenuti tržištu, pa nude robu kakvu kupci traže i ponuda je različita. U ponudi su mali „buketi“ sa samo nekoliko grančica hrasta i minimalno ukrašeni. Takođe, u ponudi su i badnjaci koji pored hrasta imaju klasove žita, slamu, zrna kukuruza, orahe, dren i druge dodatke. Mnogi badnjaci su ukrašeni u skladu sa običajima, ali ima onih koji prelaze granicu i odlaze u kič, ali opet sve je stvar ukusa.

Izloženi badnjaci su u različitim formama, pa tako ima onih najjednostavnijih, pa sve do najdekorativnije ukrašenih. Prema veličini i ukrašenosti varira i cena, koja se kreće od 100 do 400 dinara, mada se mogu naći i jeftiniji, ali i skuplji.

Pored malih badnjaka predviđenih za kuću, prodaju se i velike grane, nalik celom drvetu. Prodavci kažu da dugačke grane kupuju oni koji će ih potom paliti u crkvama i hramovima, ali i u dvorištima kuća.

Danas u urbanim sredinama, uglavnom svi kupuju badnjak. Međutim, ranije je većina ljudi sama išla u šumu po svoje „sveto drvo“. Na sreću, i danas ima ljudi sa leve obale koji poštuju običaje i čuvaju tradiciju. Treba samo raditi u skladu sa prirodom i truditi se da se što manje ošteti drvo prilikom seče badnjaka. Napominjemo ovo, jer postoje ljudi koji bahato lome i uništavaju celo stablo.

Kako se to pre radilo

Postoji verovanje da se badnjak seče na Badnji dan (6. januara) pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer. Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti.

Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća „Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić“. On predstavlja živu osobu i domaćin mu se tako i obraća.

Badnjak preko dana stoji napolju, a uveče se, pred večeru, unosi u kuću. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Danas se veruje, u zavisnosti od običaja, da će „bogatiji“ badnjak doprineti da nam godina bude rodna i bogata. Ipak, mi verujemo da je bitnije ono što se dešava oko badnjaka, nego sam izgled badnjaka. Prema tome, trudite se da vam ovi dani prođu u miru, blagostanju i ljubavi među ukućanima i svim ostalim ljudima.

Foto: Ilustracija