Bojan K.
Od četvrtka, 8. septembra, grad više neće biti vlasnik PKB-a jer bi isti trebao preći u ruke države.
U najavi sednice Skupštine grada, na dnevnom redu pred poslanicima biće i Predlog zaključka o prenosu akcija u vlasništvu Grada Beograda u PKB-u na Republiku Srbiju.
Ovu odluku kasnije samo treba da aminuje Republika Srbija, a onda da se krene u novi proces privatizacije.
Na odustajanje od starog modela privatizacije odlučilo se jer prethodni tender i pored velikih očekivanja nije uspeo. Na prvom javnom pozivu po početnoj ceni od 156 miliona evra (što je polovina procenjene vrednosti stalne imovine) nije se javio nijedan ponuđač što je izazvalo polemike da li PKB uopšte i treba prodavati.
Naime, do 2008. godine PKB je bio društveno preduzeće a potom je podržavljen. Tadašnja neplaćena dugovanja od poreza i doprinosa država Srbija je konvertovala u vlasništvo u ovom preduzeću.
Ubrzo je, ugovorom o poklonu, 99,7 odsto akcija preneto na Grad Beograd koji od tog trenutka od države zvanično preuzima upravljanje korporacijom. Međutim da bi se uopšte započeo proces privatizacije država je zadržala deo građevinskog zemljišta oko Pupinovog mosta, dok je preostalo zemljište uknjiženo na PKB.
Da li je u tom momentu „namerno“ urađen prenos zbog izgradnje Pupinovog mosta, vreme će pokazati!
Mišljenje mnogih stručnjaka ali i javnosti je da kombinat ne treba ispuštati iz ruku.
– Dugoročno, za PKB bi najbolje bilo da se kroz dokapitalizaciju ili uz pomoć manjinskog strateškog partnera (jednog ili više) pa čak i prodajom manjinskog paketa akcija na Berzi obezbede, osim primarne ratarske i stočarske proizvodnje, i prerađivački kapaciteti kao preduslov za opstanak. To bi, ubeđen je, PKB za nekoliko godina moglo da vrati među najbolja preduzeća u Srbiji jer donosi veliku domaću dodatu vrednost – rekao je početkom avgusta profesor Ljubodrag Savić.
Po zakonu samo država može da sklopi strateško partnerstvo, a ne i lokalna samouprava, što je jedan od razloga vraćanja giganta u ruke države.
