in

Ministar nudi rešenje problema deponija, opština da reaguje

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je dijalogu o životnoj sredini i lokalnom razvoju u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Istakao je da su prioriteti u zaštiti životne sredine prečišćavanje voda, rešavanje problema komunalnog otpada, remedijacija zemljišta i pošumljavanje.

– Zaštita životne sredine je pitanje budućnosti i opstanka i više nećemo moći da ne brinemo o njenom očuvanju. Nema života sa zagađenom vodom i zemljištem – rekao je 24. oktobra ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

– Srbija je zapušteno i neuređeno mesto sa 4.000-5.000 deponija smeća i 709 lokacija zagađenog zemljišta i za to smo svi krivi – rekao je Trivan.

Obraćajući se predstavnicima lokalnih samouprava Trivan je rekao da briga o zaštiti životne sredine nije moguća bez njihove pomoći, ali i da je Ministarstvo uvek spremno da pomogne.

Razvijene zemlje su pre 25 godina bile na nivou na kom je sada Srbija, ali mislim da mi, poučeni njihovim iskustvom, možemo da skratimo taj period – kaže ministar.

Srbiji je potrebno 300 postrojenja za preradu otpada, a sada ih ima samo 18 od kojih se devet rekonstruiše.Neophodno je, prema njegovim rečima, i 26 regionalnih deponija, a do sada je izgrađeno samo osam od kojih dve nisu u redu.

Građane treba da ohrabrimo da prijavljuju one koji stvaraju divlje deponije, a postavićemo i kamere. Sve lokalne uprave su dužne da obezbede po jednog inspektora za zaštitu životne sredine

Poljoprivreda je istaknuta kao najveći zagađivač i ministar apeluje na lokalne samouprave da poljoprivrednicima obezbede stručnu pomoć u korišćenju sredstava za zaštitu biljaka. Poljoprivreda, kao najveći zagađivač, koristi preparate koje je Nemačka odavno izbacila iz upotrebe.

Što se tiče ispravnosti vode, izneo je podatak da je voda iz samo dve od 24 česme u Beogradu povremeno ispravna. Razočaran je činjenicom da Srbija samo 3% vode koristi za piće, a ostatak za razne svrhe, što je nedomaćinsko gazdovanje najvažnijim resursom.

Dakle, loptica je sada na terenu lokalnih samouprava. Nadamo se da će opština Palilula izvršiti inicijativu za sistemsko rešenje svih ekoloških problema, a pre svega zagađenja zemljišta i vode. Nadamo se da će opština, uz pomoć nadležnog ministarstva, ovu ideju što pre realizovati.

Na teritoriji opštine Palilula, na obema obalama Dunava, ima bezbroj divljih deponija i problem zagađenja kanala atmosferskih voda. To je dovoljan znak da nadležni iz opštine moraju dobro zasući rukave i hitno krenuti u rešavanje ovih krucijalnih problema za zdravlje ljudi i okoline.

Leave a Reply

Kalovita – simbol nemara ili nemoći države, grada i lokalne samouprave?

Vodostaj u porastu, ali bez opasnosti