Iz Zavoda za biocide upozoravaju, veliki broj krpelja je zaražen - www.lobi-info.rs

Iz Zavoda za biocide upozoravaju, veliki broj krpelja je zaražen

3 minuta za čitanje

Sa dolaskom lepšeg vremena i popuštanja mera Vlade, sve je više ljudi u prirodi, pa lekari i veterinari ovih dana upozoravaju: čuvajte se krpelja! 

Ima ih u svakom kutku okruženom travom i drvećem, a obično su zakačeni za visoke vlati trave. Krpelji su se aktivirali još tokom februara i marta, jer je zima bila blaga.

Poslednjih godina sve veći broj krpelja je zaražen lajmskom bolešću, tačnije bakterijom borelija, koja napada srce, zglobove i centralni nervni sistem.

U periodu do 48 sati od „ujeda“ nema opasnosti da krpelj prenese bakteriju koja izaziva lajmsku bolest i najbolje ga je izvaditi što pre, ali u zdravstvenoj ustanovi kako ne bi došlo do komplikacija.

Mi smo tokom aprila izvršili monitoring na teritoriji Beograda, na više od 20 lokacija i utvrdili da je od 10 do 50 odsto krpelja zarazeno borelijom, zavisno od lokacije – rekao je dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide

U Beogradu je utvrđeno oko 50 odsto zaraženih krpelja u Lisičjem potoku. Na izletištu Tipčider je to 40 odsto, na Košutnjaku 30 odsto zaraženih, a i svaki peti krpelj na Adi je zaražen.

Prirodno stanište krpelja su šume i žbunje uz šumu, na otvorenim travnatim površinama nema krpelja, kao ni u gradskim parkovima.

U slučaju da je nakon uboda krpelja bakterija borelija ušla u telo, pojavljuje se crvnenilo i pečat koji se širi koncentrično i lekar će prepisati odgovarajuće antibiotike.

Govoreći o merama zaštita, Aleksić ukazuje da kada boravimo u prirodi repalenti su odlična zaštita, a možemo i pokrivati glavu, nositi dugačke rukave i izvršiti kompektan preglad kada se vratite sa izletišta.

Ne vadite sami krpelja!

Biolog ističe da ne treba sami da vadimo krpelja. Takođe, ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku.

Zavod će vršiti ispitivanje za građanstvo, donesete krpelja koji može biti i mrtav, i posle nekoliko sati dobićete rezultat – rekao je Aleksić.

Krpelj se kači na mesta koja su manje pristupačna pregledu, traži meka mesta na koži ispod pazuha, na pregibu kolena, iza ušiju, na vratu.

Iste mere važi i za kućne ljubimce, kaže biolog. Oni su za sada najugroženiji.

Za kućne ljubimce postoji veliki broj preparata kojima se štite – u pitanju su hemijski preparati u vidu ogrlica, ili koji se direktno nanesu na kožu.

Ostavite odgovor

Prethodna priča

Danas slavimo Đurđevdan, čestu slavu u Srbiji i veliki prolećni praznik

drajv in bioskop
Sledaća priča

Uskoro bioskop i pozorište na otvorenom

Poslednje od Vesti