Bojan K.
Krivično delo koje je u našem gradu u stalnom porastu jeste džeparenje. Najviše lopova ima na početnim stanicama i drugim frekventnim mestima na kojima se beleže gužve prilikom ulaska u vozila gradskog prevoza.
Da je džeparenje vremenom postalo unosan biznis svedoči i statistika koja kaže da je samo prošle godine oko 5.000 Beograđana prijavilo krađu novčanika.
Džeparoši haraju ulicama i žive od toga ali u skladu sa zakonom policija može da privede džeparoša i zadrži u pritvoru ali najduže 48 sati.
Što znači da su oni fizički dva dana sklonjeni sa ulice a već treći dan ponovo haraju jer žive od džeparenja. Dobijaju krivične prijave koje idu redovnim sudskim putem pa se dešava tako da neki postupci traju i po sedam godina a za to vreme džeparoši su na slobodi.
Inače, džepna krađa se smatra lakim krivičnim delom za koje su predviđene maksimalno tri godine zatvora ili novčana kazna. Mada, u pravosudnoj praksi nisu zabeležene pomenute kazne a većina smatra da ovakva dela nisu društveno opasna.
Džeparoši „operišu” u grupama. Obično dvojica-trojica prave gužvu dok jedan krade. Obično se krađe izvode na početnim stanicama gde se prave gužve. Naročito vole da rade na ulazu u vozila gradskog prevoza jer kada žrtvu „odrade”, ona uđe u autobus, vrata se zatvore a oni ostanu na stanici na sigurnom.
Međutim, savesnih građana koji primete krađu i reaguju sve je manje jer se postavlja pitanje kako bi zakon reagovao na savesnog čoveka koji je sprečio kaznu i nasilno isterao džeparoša iz vozila ili se čak i potukao! Da li bi policija privela i savesnog građanina i zadržala ga u pritvoru 48 sati?
Izgleda da su jedini način da se iskoreni krivično delo džeparenja ušiveni džepovi.
