Bojan K.
Hidroinženjer Rade Milutinović upozorio je da druga reka po veličini u Evropi – Dunav, predstavlja najveću pretnju od poplava u Srbiji u narednim godinama. Poslednje katastrofalne poplave pokazale su da je došlo vreme da se preispitaju postojeće linije i koncepti odbrane od izlivanja reka.
Lepi plavi Dunav je druga reka po veličini u Evropi a sa sobom nosi brojne pretnje od poplava u narednih nekoliko godina.
Nadležni upozoravaju da je vreme da se urade koncepti odbrane od izlivanja reka i da se spreče katastrofalne poplave.
Milutinović kaže da je zato neophodno biti spreman za takvu situaciju na način na koji su to učinile druge države kroz koje ova reka protiče.
„Voda koja jednom uđe na neki teren, teži da se horizontira… Ona tada raste i postoji opasnost da probije i te nove nasipe… Problem velikih reka je upravo to – ako dođe do horizontiranja nivoa, pitanje je da li imate prostora gde da vratite vodu, ili će vam ona munjevito uleteti u grad, kao što je to bilo u Obrenovcu“, objašnjava on ističući da je upravo zato to opomena za budućnost.
Analizirajući ponašanje Dunava, Milutinović tvrdi da se karakteristike te reke menjaju od 1997. godine i sada su, tvrdi, velike vode sve češće i sve veće.
Sa obzirom na činjenicu da živimo u dolini Dunava gde su i Novi Beograd, Novi Sad, Pančevo, leva obala Dunava, izgradnja nasipa kao i provera stanja već napravljenih mogu biti rešenje za neko vreme.
Međutim, reč je o reci koja je nepredvidiva i koja bi jednom u 100 godina mogla sve gradove da potopi.
„Da li će se to pretvoriti u katastrofu, to je druga priča. Na nama je da shvatimo da se to može desiti i da katastrofu sprečimo. Poplave ne možemo da sprečimo, ali možemo katastrofe. Možemo ih kontrolisati do neke mere“, tvrdi Milutinović.
Jasno je da su poplave prirodna pojava i da se njima ne može upravljati, teško ih je i predvideti, ali pošto ulazimo u period nepredvidivih promena, trebalo bi se malo pozabaviti nasipima na Dunavu.
