Bojan K.
Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava Vidovdan, jedan od najvećih srpskih praznika. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, pre svih je najznačajniji Kosovski boj, odnosno pogibija kneza Lazara.
Stoga se danas daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine. Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju.
To je prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500. godišnjicu Kosovskog boja, pa se od tada slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, već i po tome što je izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu a u drugoj krst.
Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, već se ljudi prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta, cveta crveni kosovski božur.
Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.
Slava im i hvala!
Odlomak besede Svetog Vladike Nikolaja održane na 550. Vidovdan u manastiru Ravanica 1939. godine
Duša moja ispunjena je velikim uzbuđenjem na ovome mestu i u ovaj dan kada izlazim pred vas da iskažem ono što se rečima iskazati ne može.
Čiji si ti, mali narode srpski?
„Mi smo potomci Kosovskih junaka koji se žrtvovaše za krst časni i slobodu zlatnu; samonikle i bujne grane narodnog drveta koje na Kosovu bi skresano do stabla, i stablo srubljeno do blizu korena. Ne usahnu to drvo, jer ga krv krsnih mučenika oživotvori. Ne osuši se srubljeno stablo, jer carstvo nebesno, koje vitezi krsta izabraše, dade mu snagu da ozeleni i pusti grane.
Mi smo potomci tih pokajnika, od kojih se rodiše ustanici; potomci smo tih ustanika, od kojih se rodi drugi i treći pojas ustanika, dok i mi najzad ne stigosmo na pozornicu života, da završimo delo ustaničko i da sagledamo u naše dane lepo lice slobode na celoj zemlji jugoslovenskoj.
Eto nam odgovora na pitanje, čiji smo mi.“
Toplo prepročujemo da pročitate kompletnu Vidovdansku besedu Svetog Vladike Nikolaja.
