Bojan K.
Preksinoć je sugrađanka iz Borče videla i uslika zmiju u ulici Mihaila Šolohova u blizini parkića, što nas je navelo da objasnimo malo više o zmijama u Srbiji.
Pre nekoliko dana za portal Dnevno.rs pričala je Sonja Nikolić, iz Srpskog herpetološkog društva „Milutin Radovanović, koja nam je rekla da „krupni naslovi“ često nemaju veze sa stvarnom situacijom.
– Osnova za paniku, koliko znam, do sad nije bilo ni u jednom slučaju. Tokom poslednjih nekoliko godina sve češće se novinari sa radija i iz pisanih medija obraćaju Biološkom fakultetu ili Institutu za biološka istraživanja, pa i Srpskom herpetološkom društvu, sa pitanjima vezanim za zmije, trudeći se da od kompetentnih ljudi dobiju željene informacije – rekla je Nikolić.
Priča o gmizavcima se pojavljuje okom proleća i ranog leta tj. perioda kad su zmije i ostali gmizavci najaktivniji. Kao takozvane hladnokrvne životinje, gmizavci zimu provode u „zimskom snu“, periodu mirovanja, iz kojeg izlaze kad dovoljno otopli tokom proleća.
U ovom periodu gmizavci, među koje spadaju i zmije, moraju da nađu hranu i partnera za razmnožavanje. Zato su oni sada najaktivniji i najviše vremena provode van skrovišta, pa ih je lako uočiti.
U Srbiji ima 10 vrsti zmija i „kućni ljubimci“
Zmija koju je videla i uslikala naša sugrađanka nije otrovna jer u Srbiji žive tri otrovnice – poskok, šarka i šargan. Inače, zmije otrovnice je lako prepoznati po izraženim šarama.
U poslednje vreme se dešava da na ulice Beograda zaluta i poneka egzotična vrsta. Ljudi sve češće gaje zmije, uglavnom neotrovne, kao ljubimce. Može se desiti da takva zmija pobegne vlasniku, ili da je sam pusti.
Poskok
Najpoznatija i najšire rasprostranjena otrovnica kod nas je poskok. Mužjaci i ženke se takođe razlikuju po osnovnoj boji, a šara duž leđa je cikcak ili u vidu brojanica. (Šare su kod mužjaka svih otrovnica intenzivnije i jasnije.) Od svih ostalih zmija poskok se razlikuje po „rogu“ na vrhu njuške.
Poskok nastanjuje manje nadmorske visine i često ga ima i u blizini naseljenih mesta. Može (izuzetno retko) da naraste čak do 1 m. Ujed šarke i poskoka može biti opasan za ljude. Međutim, fatalan je izuzetno retko. Ugroženi su uglavnom deca i starije osobe; odrasli zdravi ljudi se od ujeda uglavnom potpuno oporave.
Šarka
Druga, nešto češća otrovnica je šarka. Kod nas takođe nastanjuje pretežno visoke planine (Kopaonik, Stara planina, Vlasinska visoravan, Šar-planina, Prokletije), ali je ima i u brdskim i nizijskim područjima (Fruška gora i Vršački breg, te okolina Obedske bare i Zasavice).
Kod ove vrste nije neuobičajena pojava potpuno crnih (melaničnih) jedinki. Šarka ima (često isprekidanu) tamnu cikcak šaru duž leđa koja su kod ženki smeđa do riđa, a kod mužjaka siva do smeđa. Na potiljku postoji šara u obliku slova V.
Šargan
Za najmanju i kod nas najređu većina nije ni čula – a i toliko ju je teško naći u Srbiji da to i ne iznenađuje (živi na obroncima Prokletija i Šar-planine). U okolnim zemljama je, međutim, ima, tako da treba i sa njom upoznati ljude, posebno one koji često borave u prirodi.
To je šargan, relativno sitna vrsta (oko 50 cm), koja se hrani pretežno skakavcima i zrikavcima, i čiji ujed i nije opasan po čoveka (osim ako je neko alergičan na neki od sastojaka otrova). Nastanjuje pretežno visoke planine, ali postoje i nizijske populacije.
Šta raditi kad imate bliski susret sa zmijom (osim da je slikate)
Zmije su zaštićene zakonom i nije dozvoljeno hvatati ih, sakupljati, ozleđivati, zarobljavati i ubijati… Kako onda da se zaštitimo, odnosno – kako da se ponašamo ako se susretnemo sa nekom zmijom.
– Pri kretanju kroz prirodu neophodno je biti obazriv. Nije loše pre odlaska na put informisati se o fauni koja nastanjuje prostor koji nameravamo da posetimo. Što se zaštite od zmija tiče najbitnija je, kao i u mnogim drugim slučajevima, prevencija: uz dobru obaveštenost, na planinu treba ići u čvrstoj obući i dugim pantalonama. Mnogi pitaju šta da rade kad naiđu na zmiju. Odgovor je smešno jednostavan – uglavnom ništa – kaže Sonja Nikolić.
Zmija uglavnom da sve od sebe da pobegne, a ako se nekoj ipak dovoljno približimo („otrovnice umeju da leže nepomično, ‘ubeđene’ da su dobro kamuflirane i neprimetne“, napominje Sonja) – pod uslovom da je primetimo na vreme (za šta je neophodna napred pomenuta obazrivost i pažnja pri svakom koraku), treba je zaobići, pustiti je da nastavi svojim putem ili da ostane da leži tu gde smo je zatekli.
Ako životinja baš uporno ostaje na svom mestu, dovoljno je blago je dodirnuti npr. štapom: uplašiće se i otići.
Šta zna dete šta je zmija
Ljudi se uglavnom plaše zmija, a deca umeju da budu čak i previše radoznala. Koji je vaš savet, kako da se deci objasni da susret sa zmijom može – ali ne mora da bude opasan.
Svakako im treba lepo objasniti, i pokazati i otrovne (makar na slici) i neotrovne zmije (ako je moguće, u prirodi). Ne treba ih ni na koji način zastrašivati. Treba da nauče da prepoznaju naše vrste (ima ih samo deset; otrovnice sve liče jedna na drugu) i da se ponašaju u prirodi uopšte i u eventualnom susretu sa zmijom.
Presudan je, naravno, stav i ponašanje roditelja. Deca se ne plaše, nego o tome šta je strašno a šta ne uče od starijih. Neophodno je, dakle, prvo pozitivnim učiniti stav odraslih, koji je često uslovljen predrasudama. Primera radi, mnogi i dalje misle da su zmije hladne i ljigave. Deca ne misle na taj način, deca bi ih pipnula.
Srbija ima dovoljno seruma protiv zmijskog otrova
Direktorka Instituta za vakcine i viruse Vera Stojiljković kaže da Torlak raspolaže dovoljnim količinama seruma protiv zmijskog ujeda koji se na zahtev dostavlja zdravstvenim ustanovama.
Izvor: Dnevno / Srpsko Herpetološko Društvo
