Leva Obala Beograda Info – LOBI kao HOBI

Sugrađanka uslikala zmiju u Borči u blizini parkića

u Društvo od
Cicak – Rancevi 25%

Preksinoć je sugrađanka iz Borče videla i uslika zmiju u ulici Mihaila Šolohova u blizini parkića, što nas je navelo da objasnimo malo više o zmijama u Srbiji.

Pre nekoliko dana za portal Dnevno.rs pričala je Sonja Nikolić, iz Srpskog herpetološkog društva “Milutin Radovanović, koja nam je rekla da “krupni naslovi” često nemaju veze sa stvarnom situacijom.

– Osnova za paniku, koliko znam, do sad nije bilo ni u jednom slučaju. Tokom poslednjih nekoliko godina sve češće se novinari sa radija i iz pisanih medija obraćaju Biološkom fakultetu ili Institutu za biološka istraživanja, pa i Srpskom herpetološkom društvu, sa pitanjima vezanim za zmije, trudeći se da od kompetentnih ljudi dobiju željene informacije – rekla je Nikolić.

Priča o gmizavcima se pojavljuje okom proleća i ranog leta tj. perioda kad su zmije i ostali gmizavci najaktivniji. Kao takozvane hladnokrvne životinje, gmizavci zimu provode u “zimskom snu”, periodu mirovanja, iz kojeg izlaze kad dovoljno otopli tokom proleća.

U ovom periodu gmizavci, među koje spadaju i zmije, moraju da nađu hranu i partnera za razmnožavanje. Zato su oni sada najaktivniji i najviše vremena provode van skrovišta, pa ih je lako uočiti.

U Srbiji ima 10 vrsti zmija i “kućni ljubimci”

Zmija koju je videla i uslikala naša sugrađanka nije otrovna jer u Srbiji žive tri otrovnice – poskok, šarka i šargan. Inače, zmije otrovnice je lako prepoznati po izraženim šarama.

U poslednje vreme se dešava da na ulice Beograda zaluta i poneka egzotična vrsta. Ljudi sve češće gaje zmije, uglavnom neotrovne, kao ljubimce. Može se desiti da takva zmija pobegne vlasniku, ili da je sam pusti.

Poskok

Najpoznatija i najšire rasprostranjena otrovnica kod nas je poskok. Mužjaci i ženke se takođe razlikuju po osnovnoj boji, a šara duž leđa je cikcak ili u vidu brojanica. (Šare su kod mužjaka svih otrovnica intenzivnije i jasnije.) Od svih ostalih zmija poskok se razlikuje po „rogu“ na vrhu njuške.

  Da li ste znali: Jedinstvene divlje orhideje u Velikom blatu

Poskok nastanjuje manje nadmorske visine i često ga ima i u blizini naseljenih mesta. Može (izuzetno retko) da naraste čak do 1 m. Ujed šarke i poskoka može biti opasan za ljude. Međutim, fatalan je izuzetno retko. Ugroženi su uglavnom deca i starije osobe; odrasli zdravi ljudi se od ujeda uglavnom potpuno oporave.

Šarka

Druga, nešto češća otrovnica je šarka. Kod nas takođe nastanjuje pretežno visoke planine (Kopaonik, Stara planina, Vlasinska visoravan, Šar-planina, Prokletije), ali je ima i u brdskim i nizijskim područjima (Fruška gora i Vršački breg, te okolina Obedske bare i Zasavice).

Kod ove vrste nije neuobičajena pojava potpuno crnih (melaničnih) jedinki. Šarka ima (često isprekidanu) tamnu cikcak šaru duž leđa koja su kod ženki smeđa do riđa, a kod mužjaka siva do smeđa. Na potiljku postoji šara u obliku slova V.

Šargan

Za najmanju i kod nas najređu većina nije ni čula – a i toliko ju je teško naći u Srbiji da to i ne iznenađuje (živi na obroncima Prokletija i Šar-planine). U okolnim zemljama je, međutim, ima, tako da treba i sa njom upoznati ljude, posebno one koji često borave u prirodi.

  Momci iz Vrbovskog sami renoviraju školu! Pomozimo im

To je šargan, relativno sitna vrsta (oko 50 cm), koja se hrani pretežno skakavcima i zrikavcima, i čiji ujed i nije opasan po čoveka (osim ako je neko alergičan na neki od sastojaka otrova). Nastanjuje pretežno visoke planine, ali postoje i nizijske populacije.

Šta raditi kad imate bliski susret sa zmijom (osim da je slikate)

Zmije su zaštićene zakonom i nije dozvoljeno hvatati ih, sakupljati, ozleđivati, zarobljavati i ubijati… Kako onda da se zaštitimo, odnosno – kako da se ponašamo ako se susretnemo sa nekom zmijom.

– Pri kretanju kroz prirodu neophodno je biti obazriv. Nije loše pre odlaska na put informisati se o fauni koja nastanjuje prostor koji nameravamo da posetimo. Što se zaštite od zmija tiče najbitnija je, kao i u mnogim drugim slučajevima, prevencija: uz dobru obaveštenost, na planinu treba ići u čvrstoj obući i dugim pantalonama. Mnogi pitaju šta da rade kad naiđu na zmiju. Odgovor je smešno jednostavan – uglavnom ništa – kaže Sonja Nikolić.

Zmija uglavnom da sve od sebe da pobegne, a ako se nekoj ipak dovoljno približimo (“otrovnice umeju da leže nepomično, ‘ubeđene’ da su dobro kamuflirane i neprimetne”, napominje Sonja) – pod uslovom da je primetimo na vreme (za šta je neophodna napred pomenuta obazrivost i pažnja pri svakom koraku), treba je zaobići, pustiti je da nastavi svojim putem ili da ostane da leži tu gde smo je zatekli.

  Delovi Malog Zbega i Krnjače danas bez vode

Ako životinja baš uporno ostaje na svom mestu, dovoljno je blago je dodirnuti npr. štapom: uplašiće se i otići.

Šta zna dete šta je zmija

Ljudi se uglavnom plaše zmija, a deca umeju da budu čak i previše radoznala. Koji je vaš savet, kako da se deci objasni da susret sa zmijom može – ali ne mora da bude opasan.

Svakako im treba lepo objasniti, i pokazati i otrovne (makar na slici) i neotrovne zmije (ako je moguće, u prirodi). Ne treba ih ni na koji način zastrašivati. Treba da nauče da prepoznaju naše vrste (ima ih samo deset; otrovnice sve liče jedna na drugu) i da se ponašaju u prirodi uopšte i u eventualnom susretu sa zmijom.

Presudan je, naravno, stav i ponašanje roditelja. Deca se ne plaše, nego o tome šta je strašno a šta ne uče od starijih. Neophodno je, dakle, prvo pozitivnim učiniti stav odraslih, koji je često uslovljen predrasudama. Primera radi, mnogi i dalje misle da su zmije hladne i ljigave. Deca ne misle na taj način, deca bi ih pipnula.

Srbija ima dovoljno seruma protiv zmijskog otrova

Direktorka Instituta za vakcine i viruse Vera Stojiljković kaže da Torlak raspolaže dovoljnim količinama seruma protiv zmijskog ujeda koji se na zahtev dostavlja zdravstvenim ustanovama.

Izvor: Dnevno / Srpsko Herpetološko Društvo

Povezane teme:

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

Poslednje iz Društvo

Idi na Vrh