Aleksandra A.
Naši učenici iz Osnovne škole “Jovan Ristić” u Borči uz podršku nastavnice hemije Jasmine Šaponjić, organizovali su humanitarnu akciju prikupljanja novca za Gojka Đurića. Učenici su prikupili 700 evra za mališana Gojka kojeg život nije mazio.
Naši učenici, Borčanci humanitarci učestvovali su u humanitarnoj akciji i pomogli malom Gojku Đuriću koji živi u Bijeljini sa bolesnim ocem. Nikola Pekić, nastavnik veronauke u Osnovnoj školi “Jovan Ristić”, posetio je Gojka i uručio mu pomoć od 700 evra koje su učenici prikupili.
Učenici Osnovne škole “Jovan Ristić” za bolnu i tešku sudbinu malog dečaka su saznali preko društvene mreže Fejsbuk i rešili da mu pomognu da prevaziđe težak period života bez majčinske ljubavi i požrtvovanosti oca koji je teško bolestan .
Osmogodišnji mališan, Gojko Đurić iz sela Ljeljenča kod Bijeljine, živi bez majčinske ljubavi i pažnje jer ga je majka ostavila još pre četiri godine. Jedini oslonac u životu mu je otac Petar kojem je krajem godine amputirana noga, koju je nesrećni čovek povredio dok je sekao drva u šumi za nadnicu.
Malog Gojka je majka napustila i preudala se u drugom selu od tada sina ne viđa niti pita za njega. Godine 2008. počinje tragedije u porodici Đurić, Petar je doživeo nesreću, mali Gojko je čuvao oca i radio sve kućne poslove.
Gojku ništa nije teško ali sa setom i tugom spominje majku i hrabro bez suza podnosti životnu tragediju :
“Kad sam vadio pasoš, morala je i moja majka da ide s nama. Otišli smo u selo po nju, ali ona mi ništa nije rekla. Ne znam. Nekako kao da joj nisam dete” – priča tužni dečak.
Mi smo ponosni na naše učenike Osnovne škole “Jovan Ristić” jer svojom humanošću i čistotom srca, skrojili su svet u kome svi bolje žive, jer ruka koja je dala je ruka koja je primila.
